27.12.2024 Скопље
Бруто домаћи производ (БДП) ће ове године у Србији порасти 3,6-3,7 одсто, што је добар резултат у периоду стагнације европских привреда, рекао је јуче на представљању часописа „Квартални монитор” професор Економског факултета у Београду Милојко Арсић. У трећем кварталу БДП Србије је увећан 3,1 одсто, што, по његовим речима, представља знатно успоравање у односу на прву половину године.
„Највећи допринос расту БДП-а у трећем кварталу је од ИТ услуга, грађевинарства и индустрије, класичне услуге су успориле раст, док пољопривреда због суше има дубок пад”, рекао је Арсић и додао да је главни покретач раста БДП-а домаћа тражња, што је у условима стагнације у Европи оправдано, али то није одрживо у дужем периоду за малу отворену привреду. Међутим, како је навео, раст домаће тражње повећава спољне дефиците, успорава пад инфлације, расту јавни и спољни дуг.
У 2025. години очекује се, према његовим речима, раст БДП-а од четири до 4,2 одсто, а главни покретач ће и даље бити домаћа тражња – инвестиције, приватна и државна потрошња. Арсић је рекао да би несташица нафтних деривата негативно утицала на раст БДП-а.
„На тржишту рада настављају се позитивни трендови, али је неповољно што јединични трошкови рада расту. У трећем кварталу стопа незапослености, како је навео, опада и укупна запосленост међугодишње расте 2,1 одсто, а регистрована 0,2 одсто. Наставља се висок раст реалних зарада, али нешто спорије него у претходним кварталима. Зараде у трећем кварталу су за 9,3 одсто веће него пре годину дана, али су мање за 1,3 одсто у односу на други квартал”, каже Арсић.
Висок раст страних инвестиција представља, како је навео, најважанији позитиван резултат у економским односима са светом.
„Инфлација од средине године флуктуира између четири и 4,5 одсто и она је међу вишим у Европи. На успорено опадање инфлације утиче раст домаће тражње, трошкови рада и административно регулисаних цена”, рекао је Арсић и оценио да ће домаћа тражња и трошкови рада утицати на спорије опадање инфлације и у наредној години.
Арсић је рекао да већа инфлација од европске, уз фиксни курс, има за последицу да се цене у еврима у Србији брже приближавају европским ценама него што то одговара њеном нивоу развијености. Приходи од скоро свих пореских облика остварили су, према његовим речима, приближно уједначен раст, док на страни расхода предњачи раст јавних инвестиција, пензија и плата.
„У овој години очекујемо да ће фискални дефицит бити нешто мањи од плана од 2,7 одсто, док у наредној постоји ризик да буде већи од плана од три одсто, због додатних расхода за субвенције за стамбене кредите и Градско саобраћајно предузеће”, рекао је Арсић.
Додао је да је оправдана опрезност Народне банке Србије у погледу смањења референтне каматне стопе јер је инфлација још близу горње границе циљног коридора, а раст домаће тражње и доходака ствара инфлаторне притиске. Арсић је рекао да кредитирање грађана и привреде расте, док каматне стопе благо опадају, што ће се наставити и у наредној години.
Припремила А.Ђ.
