30.12.2024 Скопље
Последњи дани децембра који сваке године пролазе у ужурбаном ритму, јер су резервисани за завршавање пословних обавеза, али и куповину новогодишњих поклона, спремање празничне трпезе и одлазак на бројне славе којима обилује последњи месец у години, јесу време када се најчешће запитамо колико дана за празновање имамо у наредној години. Они са дубљим џепом желе да испланирају путовања за сретењске, ускршње и првомајске празнике, а остали у намери да сазнају када имају предах од посла и радних обавеза. Поглед у календар нерадних, односно празничних дана у 2025. говори да је наредна година згодна за „спајање” празника. Наиме, Нова година „пада” у среду, на посао се не иде у четвртак 2. јануара, што значи да запослени којима су остали слободни дани од годишњег одмора могу да одмарају и у петак, али и у понедељак, с обзиром на то да се Божић прославља у уторак 7. јануара, када верници православне вероисповести прослављају дан Христовог рођења.
Иако Сретење пада у суботу 15. фебруара, нерадни дан је и понедељак 17. фебруар, па то може бити прилика за мини одмор на некој зимској дестинацији. Верници православне и католичке вероисповести следеће године Ускрс прослављају истог дана – 20. априла, што значи да нерадни дани почињу од Великог петка 18. априла и завршавају се Васкршњим понедељком 21. априла.
Празник рада пада у четвртак 1. маја, а прославља се и у петак, па запослени могу да одмарају четири дана, све до понедељка 5. маја. Поред ових празника, православци имају право на слободан дан на први дан крсне славе, а припадници исламске заједнице славе први дан Рамазанског бајрама и први дан Курбанског бајрама, док припадници јеврејске заједнице не раде први дан Јом Кипура.
Последњи државни празник прославља се у уторак 11. новембра, када се обележава Дан примирја у Првом светском рату. Верници католичке вероисповести Божић прослављају у петак 25. децембра.
Захваљујући изменама Закона о државним празницима, којима су пре неколико година уведена два нова празника – Сретење и Дан примирја у Првом светском рату, у Србији се празнује десет дана годишње. По слову истог закона, у нашој земљи се празнују и радно обележавају Свети Сава – 27. јануара, Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату – 22. априла, Дан победе – 9. маја, Видовдан – 28. јуна и Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – 21. октобра. Осим Нове године, која се прославља 1. и 2. јануара, житељи Србије славе и Дан државности 15. и 16. фебруара, Празник рада 1. и 2. маја и Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембар.
Законом је такође прописано да „ако један од датума када се празнују наведени државни празници падне у недељу, не ради се првог наредног радног дана”. Верски празници који се обележавају нерадно јесу први дан Божића – 7. јануара и васкршњи празници – почев од Великог петка, закључно са другим даном Васкрса.
Иако смо 15. септембра 2021. године први пут обележавали Дан српског јединства, слободе и националне заставе, овај празник још увек се не налази у Закону о државним празницима, који је последњи пут измењен 2011. године. С обзиром на то да се државни празници у Србији могу установити само законом, неопходно је да се уобличи предлог Закона о изменама и допунама Закона о државним празницима и да се о томе изјасни Скупштина Србије као највише законодавно тело. Датум обележавања Дана заставе изабран је зато што је 15. септембра 1918. године пробијен Солунски фронт.
Припремила А.Ђ.
