03.01.2025 Скопље
Земља је остала посвећена својој заложби за чланство у ЕУ током 2024. године, али њено напредовање на евроинтеграционом путу и даље зависи од испуњавања обавеза утврђених Преговарачком оквиром, пре свега у вези са изменама Устава. Насупрот томе, власти земље поручиле су да „македонски грађани и Македонија као држава заслужују своје место са осталих 27 земаља чланица Европске Уније, јер делимо исте вредности, боримо се за исте вредности и верујемо у те вредности, а то је да будемо уједињени у различитостима“.
Ипак, у Закључцима ЕУ о проширењу, усвојеним средином прошлог месеца, Унија је поздравила „опредељеност нове Владе Северне Македоније, која је интеграцију у Европску Унију прогласила за стратешки циљ“, али је подсетила да земља још није спровела уставне измене на које се обавезала.
– Понављајући позив Северној Македонији да убрза спровођење ових измена, Савет (ЕУ) потврђује своју спремност да сазове још једну међувладину конференцију, без додатних одлагања или политичких одлука, чим Северна Македонија испуни своје обавезе, у складу са њеним унутрашњим процедурама. Након тога, Савет је спреман да отвори први преговарачки кластер што је пре могуће, у складу са Преговарачком рамком, наводи се у делу Закључака посвећеном земљи.
Поред наглашавања потребе за предузимањем „постојаних и решених корака за убрзање спровођења реформи у вези са ЕУ, посебно у областима основних вредности и владавине права, где је постигнут само ограничен напредак“, у Закључцима се подсећа на важност „постизања видљивих резултата из имплементације са добром вољом билатералних споразума, укључујући и Преспански споразум са Грчком и Споразум о пријатељству, добросуседству и сарадњи са Бугарском, у складу са Преговарачком рамком“.
Такође, у Завршној декларацији Самита ЕУ-Западни Балкан, одржаног 18. децембра, истакнуто је да је „помирење, инклузивна регионална сарадња и добросуседски односи срж Европске Уније, те је стога од суштинског значаја спровођење међународних споразума са добром вољом и видљивим резултатима, укључујући Преспански споразум са Грчком и Споразум о пријатељству, добросуседству и сарадњи са Бугарском“, без директног именовања земље у тексту.
Документ наглашава и да је заједнички интерес ЕУ и земаља Западног Балкана убрзање процеса приступа, „засновано на кредибилним реформама партнерских земаља, праведној и ригорозној условљености и принципу индивидуалних заслуга“.
На поштовању индивидуалних постигнућа у спровођењу реформи повезаних са ЕУ инсистира и македонска Влада. Пред одлазак на Самит ЕУ-Западни Балкан, премијер Христијан Мицкоски поручио је да Европска Унија мора „да се врати на старе шине“, које се темеље на систему заслуга, односно на постигнућима, а не на билатералним спорима, додајући да би блокада могла да се догоди ако земља не буде успешна у одређеним перформансама које произлазе из критеријума.
– Не кажем ја да ако нисмо добри у владавини права, образовању, рибарству или нечему другом, да не треба да будемо успорени или блокирани. Али, ако морамо да решавамо питања из 11. и 12. века и да нам то буде препрека, онда никада нећемо бити део ЕУ. Тада ћемо имати две опције. Или да се самоуништимо, што је лудо, или да се боримо и теже ћемо постати део ЕУ докле год постоје ови спорови, поручио је Мицкоски.
Према његовим речима, процес приступања ЕУ је „балканизован“, са постављањем препрека због билатералних споровâ који нису повезани са реалним проблемима.
– Полако, али сигурно, то је постала пракса… Билатерализација је постала алатка, односно, уместо да постанемо Европејци, Европејци су постали Балканци и то је највећи проблем сада код нас. Практично, процес приступања преговорима је балканизован, истакнуо је Мицкоски у новогодишњем интервјуу.
Према министру за европске послове и главном преговарачу са Европском Унијом, Орхану Муртезанију, билатерализација процеса приступних преговора у Европску Унију не постаје проблем само за земље кандидате, већ почиње да постаје озбиљан проблем и за саму Унију.
– Ми смо неколико пута заједно са премијером покушавали да објаснимо да преузете обавезе у вези са спровођењем уставних измена стоје као такве, постоји политичка воља и спремност да се те измене донесу, али ми при томе морамо да заштитимо процес од даље билатерализације, посебно из једног додатног разлога, јер дизајнирање процеса приступања подразумева спровођење одређених реформи и постизање одређених европских стандарда, истако је Муртезани у интервјуу.
Припремила А.Ђ.
