08.01.2025 Скопље
Стицање крова над главом је предуслов за заснивање породица и улазак у озбиљну битку за повећање наталитета, поготову у сеоским срединама, где има око 250.000 неожењених младића и 120.000 неудатих девојака. Зато је и за ову годину обезбеђен новац у буџету и колико год буде захтева младих људи, сукцесивно ће се издвајати средства. До сада је у 3.520 кућа усељено 16.000 жена, мушкараца и деце, каже у разговору Милан Кркобабић, министар за бригу о селу.
Држава Србија се после 75 година први пут посветила свом селу. Шта је до сада учињено?
Најпре смо оживели задругарство, чиме је обезбеђена егзистенција више десетина хиљада људи. Три и по године обезбеђујемо кров над главом младима, знатно смо повећали мобилност доделом минибуса, а млади предузетници могу да рачунају на бесповратна средства за развој својих привредних активности. Покренули смо „Михољске сусрете села”, а ускоро почиње реновирање сеоских домова културе. У овој 2025. години уводимо покретне продавнице које ће стизати и до најудаљенијих села. Сви ти програми реализовани су у 153 од укупно 174 локалне самоуправе.
Све ово што радимо базира се на Националном програму за препород села Србије. Веома нам је значајна сарадња са Српском академијом наука и уметности – Академијским одбором за село, на челу с академиком Драганом Шкорићем, са Српском православном црквом и другим верским заједницама. А посебно истичем реалну и трајну подршку која стиже од председника Србије Александра Вучића.
Уселили сте 3.520 кућа у којима сада живе 16.000 жена, мушкараца и деце. Реч је о изразито младим људима. Да ли сте изненађени?
И за мене је неочекивано да је просек година тих нових младих домаћина, станара сеоских кућа, испод 30. Они су упола млађи од просечног носиоца пољопривредног газдинства у Србији. Трећина је прешла из града у село, а чак 90 одсто тих младих људи има факултетску диплому. Почело је и узело маха осамостаљивање младих људи. То није кампања, то је дугорочно стратешко опредељење Србије од посебног значаја за очување националних и државних интереса. Јер, села Србије само с младима имају шансу да опстану. Осамостаљивање младих, стицање крова над главом је предуслов за заснивање породица и улазак у озбиљну битку за повећање наталитета, поготово у сеоским срединама, где има око 250.000 неожењених младића и 120.000 неудатих девојака.
За које крајеве Србије је највеће интересовање?
Празне куће су постале домови, скућили су се млади људи широм Србије, од севера, где предњачи Сомбор са 211, до југа – Бабушнице и Медвеђе, затим Бајине Баште на западу и Неготина на истоку, у укупно 128 општина. А од села ваља посебно истаћи Бачко Петрово Село са 102 куће. Југ се буди, али се Војводина не да.
У министарству има више стотина нових захтева за куће. Хоће ли бити довољно новца?
Новац је обезбеђен у буџету за 2025. годину. Колико год буде захтева младих људи, сукцесивно ће се издвајати средства.
За програм оживљавања задругарства добили сте похвалу и од Међународног задружног савеза (МЗС).
До 2017. године до 100 задруга годишње је стављало „катанац на врата”. Помогли смо технолошки развој 207 задруга, а као одговор основано је нових 1.100. Председник МЗС господин Енрике Аријел Гуарко оценио је да је наш програм „500 задруга у 500 села” у најбољем складу с модерним европским и светским задружним постулатима.
Министарство је у име државе Србије доделило чак 78 минибуса за бесплатан превоз становника села…
У 1.500 села (26 управних округа) старији неће морати да пешаче до лекара или општинског центра, а млади до школе. Само 2024. године од 17 општина које су добиле средства за куповину минибуса, у чак 14 није имало организованог превоза. Четири возила су отишла на Косово и Метохију – у Ораховац, Гњилане, Зубин Поток и Косовску Каменицу.
У сарадњи с песником Љубивојем Ршумовићем створили сте „Михољске сусрете села”, још један „заштитни знак” Министарства за бригу о селу.
Та манифестација је до сада окупила близу милион учесника и посетилаца, постала је традиционална и препоручује се да буде део туристичке понуде Србије.
Само 2024. године у 1.775 села било је 250.000 учесника и посетилаца. Од „салаша на северу Бачке”, преко Љубичева у Пожаревцу, па до Пештерске висоравни, Михољски сусрети били су отворена позорница за малобројне посвећене људе, чије су вештине биле готово заборављене. А у Малешеву код Голупца могли су да зараде грам злата дневно испирањем воде златоносног Пека. У јеку највећих притисака и пуне изолације букнули су „Михољски сусрети села” у Великој Хочи код Ораховца. Како Ршум каже, „да Европа чује цела за ’Михољске сусрете села’”.
Ускоро почиње опремање и реновирање сеоских домова културе.
Новац је додељен и ускоро почиње обнова 19 сеоских домова културе. И то одједном. Средства (до 10 милиона динара) добило је 19 општина чије ће реновиране домове културе користити 22.000 житеља из 101 села. У 2025. настављамо са много већим средствима.
Враћамо се егзистенцији људи у селима. Покренули сте још један нови програм.
До 1,2 милиона динара бесповратног новца наменили смо људима од знања и вештина, младим предузетницима који могу да унапреде своју привредну активност, производе и услуге неопходне одређеним сеоским срединама. Новац је одобрен за више од 40 младих предузетника у 14 општина.
Били сте генерални директор „Поште Србије” и тада сте покренули акцију „Држава Србија у селима Србије”. Сада на неки начин настављате тај програм…
Стићи ћемо до кућног прага људи и у најудаљенијем селу. Министарство ће омогућити набавку мултинаменских возила – покретних продавница са свим неопходним намирницама и робом. Уједно, то су и банкомати и шалтери за пружање свих услуга – поштанских, али и услуга локалне администрације. „Пошта Србије” ће их ставити у функцију, одржавати и њима стизати до становника најудаљенијих села.
На челу комисија које одлучују о додели средстава су људи ван министарства. Ко су они?
Дали смо приоритет стручним, делима потврђеним, људима од знања и искуства. У тиму МБС су: академик Драган Шкорић, проф. др Зорица Васиљевић – задругарство, проф. др Небојша Бојовић и проф. др Далибор Пешић – мобилност, ректор Београдског универзитета проф. др Владан Ђокић и агроекономиста Милан Простран – куће, песник Љубивоје Ршумовић и публициста Ристо Костов – „Михољски сусрети”, проф. др Будимир Судимац – домови културе…
Председник сте ПУПС-а и посебну пажњу посвећујете пензионерима. Успели сте да заживи вишегодишња иницијатива да коначно пензије прате плате – чувено 3П. Какви су изгледи да заживи још једна ваша иницијатива од посебног значаја за пензионере – да просечна пензија достигне 50 одсто просечне зараде?
Тачно је да је заживео вредносни став ПУПС-а – пензије прате плате. Колико расту плате, толико расту и пензије! Најновије повећање од 10,9 одсто, чија се исплата управо завршава ових дана, пре Божића, најбоље то потврђује.
То нас управо охрабрује да наставимо и са свим нашим другим иницијативама, па и с овом коју сте поменули – да просечна пензија достигне 50 одсто примања. Али и с иницијативом за увођење социјалне гарантоване пензије, која представља посебан институт социјалне политике, а намењена је старијима од 65 година, који нису и никада неће бити пензионери. А биће од посебног значаја за жене на селу. Наравно да остварење свега тога првенствено зависи од убрзаног привредног раста Србије. Или, једноставно речено, од стања у државној благајни. Али, без икакве сумње, и од јасно дефинисане политичке воље.
Припремила А.Ђ.
