14.01.2025 Скопље
Досијеи британске обавештајне агенције МИ5 сугеришу да краљица Елизабета друге није била информисана девет година да је у краљевском дому био совјетски агент Ентони Блант, који је био задужен за уметничке слике у краљевској палати.
Блант је признао да је совјетски агент 1964. године, а краљица Елизабета је о томе обавештена 1973. године, пренео је Гардијан. Документи МИ5, са којих је скинута ознака тајности, бацају ново светло на то како су безбедносне службе помно чувале информацију да је историчар уметности, Ентони Блант признао у априлу 1964. године, да је тајни совјетски агент, а да је краљица о томе обавештена тек 1973. године.
У документима се наводи да је влада тадашњег премијера Едварда Хита затражила од личног секретара краљице Елизабете Мартина Чартериса да је обавести о томе да је Блант шпијун. Чартерис је навео да је краљица Елизабета све то примила веома мирно и без изненађења.
„Очигледно јој је неко нешто поменуо почетком 1950-их”, приметио је тадашњи генерални директор МИ5 Мајкл Хенли у марту 1973. године. Хенли је позвао краљевску палату четири месеца раније да прекине везе са Блантом, који је остао на тој функцији и чак је проглашен витезом након његовог признања да је шпијунирао за Русе док је био виши официр МИ5. Чартерис је потврдио да краљица уопште није била одушевљена Блантом и да га је ретко виђала. Блант је преминуо 1983. у 76. години.
Њега су, са још четворицом који су студирали на Кембриџу, регрутовали Руси 1930-их. Хиљаде владиних докумената о комуникацијама покојне краљице Елизабете друге и њеног супруга принца Филипа требало би да буду објављени у наредне две године, а истраживачи страхују да би документа могла бити подвргнута цензури, преносе британски медији. Документа би требало да буду објављена 2026. и 2027. године, односно пет година након смрти краљевског пара, а у краљевској палати су већ почеле интерне дискусије о томе како поступити са тим папирима и шта би требало да остане поверљиво.
Међу документима ће вероватно бити догађаји који су обележили врхунце и падове током њене 70-годишње владавине, затим кореспонденција са члановима краљевске породице и владиним службама, подаци о путовањима у иностранство и другим детаљима у вези са рођењима, смртима и разводима унутар породице.
Већина јавних докумената од историјског значаја се обично објављује после 20 година, али има изузетака када је реч о владиним папирима важним за националну безбедност. Архиви краљевске породице из Виндзора се не сматрају јавним документима.
Папири који се односе на комуникације монарха држе се у тајности док не прође пет година од њихове смрти.
Припремила А.Ђ.
