20.01.2025 Скопље
Европске земље већ развијају платформу која ће обезбедити пољопривредну производњу у наредним годинама. Министри пољопривреде 27 земаља ЕУ недавно су једногласно усвојили сет закључака о Заједничкој пољопривредној политици (ЗПП) за период након 2027. године. Пољопривредна политика, како је наведено, биће усмерена на конкурентнију и кризу отпорну пољопривреду. Насупрот томе, Македонија се годинама бори да сачува своју некадашњу производњу, која се из године у годину смањује. Чињеница је да и наша земља има неколико планова и мера за подршку пољопривреди, али и поред њих домаћа производња се смањује, а увоз хране се повећава.
Кључно питање је како заштитити домаћу производњу, подстаћи пољопривреднике да усвајају нове технологије, савремена решења која доводе до већих приноса, а самим тим и до веће производње, која ће задовољити домаће потребе за храном. Стручњаци истичу да би требало да постоје мере за подршку пољопривреди, али је кључно како се оне користе и какав ефекат постижу. Они указују да у пољопривреди нема краткорочних резултата, због чега је неопходно редовно праћење стања.
– Формирање и спровођење политика које ће довести до успеха и раста пољопривреде у Македонији је веома сложена тема за коју не постоји чаробни штапић. Чињеница је да се раде разни покушаји, а управо сада на Факултету пољопривредних наука смо већ припремили анализу Стратегије развоја пољопривреде која ће бити представљена наредних дана и која је имала за циљ да утврди циљеве развоја пољопривреде. стратегију, да ли су оне остварене и да ли је утврђена имплементација планираних мера и колико је све то допринело побољшању стања у сектору пољопривреде у Македонији. Нажалост, чињеница је да ситуација у нашој земљи у сектору пољопривреде није онаква каквом желимо да буде и потребне су промене које ће резултирати већом домаћом производњом и побољшањем услова рада пољопривредника – каже универзитетски професор Драги Димитриевски са Факултета Пољопривредне науке и храна.
Димитриевски објашњава да ће анализа коју су припремили захтевати измене самих мера, не у структурама, већ у мерама за подршку пољопривреди.
– Чињеница је да од 2007. године постоји солидна финансијска подршка из буџета за пољопривредни сектор, али начин реализације помоћи је сегмент у коме су наука и политика незнатно разишле. Научна заједница се не слаже да је те суме требало усмеравати на директна плаћања у рурални развој, јер су то мере које доносе промене у структури, које улажу у механизацију, модернизују процес рада и које доприносе побољшању стања; очувана је конкурентност сектора. Македонија, као мала држава, суочава се са јаком конкуренцијом, прво од својих суседа, а потом и од већих и развијенијих земаља. Земље у нашем суседству озбиљно улажу и искориштавају природу, а један такав пример је и Албанија – објашњава професор Димитриевски.
Међутим, додаје да на ситуацију у нашој земљи утичу и кризе које су се појавиле у свету, посебно рат у Украјини, који је изазвао велико повећање цена материјала који се користе у пољопривреди, као и других улазних трошкова.
Поред тога, он истиче да процес депопулације или емиграције такође погоршава ситуацију у пољопривреди. На смањење производње значајно утиче и чињеница која је већ очигледна, односно одлазак становника из руралних у већа урбана подручја или у друге земље.
– Напушта се обрада пољопривредног земљишта, смањује се становништво на селу и нема ко да ради. Уз то, велики део пољопривредника су старији грађани, често старији од 60 година, неки од њих су необразовани, а много пута одбијају да прихвате иновације, већ настављају да раде као и раније – истиче наш саговорник.
Због ових чињеница Димитриевски објашњава да ће бити потребне озбиљне и комплексне мере за побољшање ситуације, повећање домаће производње и продуктивности наших пољопривредника.
– Наши предлози су да се директна подршка, уместо подршке дохотку, подржи руралном развоју. Ове промене захтевају озбиљан приступ и много рада, али чињеница је да у пољопривреди нема брзих решења. Нажалост, последњих година скоро све што се у нашој земљи производи у области пољопривреде се смањује. Посебно је погођено сточарство, при чему су све гране смањене производње, осим свињарства, захваљујући индустријским капацитетима који успешно послују. Производња је солидна и задовољавамо домаће потребе, али се ситуација у преосталим земљама значајно погоршала – каже професор Димитриевски.
Он каже да је последњих година у пољопривреду уложено око 1,5 милијарди евра, подсећајући да је у последњих 15 година из буџета уложено 100-150 милиона евра, што је солидна сума. Али недостатак директних плаћања за произведене количине значи да новац иде у касу фармера и они одлучују да ли ће бити за улагања у олакшавање рада или у нову технологију или у нове врсте домаћих животиња које имају већу производњу млека итд.
– Ако се средства расподељују кроз мере руралног развоја, онда ће морати да улаже у плодне краве са већим приносима или у технологију која ће му олакшати рад. Средства би могла да се користе за пластенике, за грејање, за дигитализацију која масовно осваја пољопривреду. Имамо пример у нашем комшилуку, у Лесковцу се масовно граде пластеници, а код нас се, ако узмемо за пример Струмицу, велики број затворио – објашњава проф.
На крају, Димитриевски објашњава да цене хране такође снажно утичу на инфлацију. Он додаје да у случају да немамо домаћу производњу хране нема начина да утичемо на цене. Димитриевски додаје да је током 2023. године увоз хране достигао 436 милиона евра, удвостручивши га у односу на претходну годину. Претходних година увоз хране је био око 200 милиона евра, али је повећан, не само због инфлације или раста берзанских цена, већ и због повећања количина.
Европске земље су се заузврат сагласиле да је кроз директна плаћања пољопривредницима и друге облике подршке неопходно обезбедити стабилност прихода пољопривредника и дати подстицаје за допринос зеленој транзицији. Савет се такође слаже да рурални развој мора да игра значајну улогу у изградњи заједничке пољопривредне политике.
Припремила А.Ђ.
