17.02.2025 Скопље
У послератној америчкој историји, два говора се сматрају најмоћнијима, запамћена по снажним порукама и која су на неки начин променила ток историје. Али сада имамо трећи у низу најмоћнијих говора, који је поново одржан у Немачкој.
Први говор је Ј.Ф. Кенедија, одржаном 26. јуна 1963. у Западном Берлину. Рекао је: „Пре две хиљаде година најпоносније се хвалило ’Ја сам грађанин Рима‘ (Цивис Романус сум). Данас, у свету слободе, најпоносније је хвалисање „Ја сам Берлинчанин“ (Ицх бин еин Берлинер). Слобода има много потешкоћа, а демократија није савршена, али никада нисмо морали да подигнемо зид да задржимо наше људе, да их спречимо да нас напусте. Желим да кажем, у име својих сународника, који живе много миља даље на другој страни Атлантика, који су далеко од вас, да осећају највећи понос што могу да поделе са вама, макар и из даљине, причу о последњих 18 година. Не знам ни за један град, ниједан град који је био под опсадом 18 година, који још увек живи са виталношћу и снагом и надом и одлучношћу града Западног Берлина. Иако је зид најочитија и најживописнија демонстрација неуспеха комунистичког система, да цео свет види, ми нисмо њиме задовољни, јер, како је рекао ваш градоначелник, то је увреда не само за историју већ и за човечанство, раздвајање породица, раздвајање мужева и жена и браће и сестара, и раздвајање народа који жели да буде јединствен народ.
После 24 године, 12. јуна 1987. републикански председник САД Роналд Реган одржао је говор испред Бранденбуршке капије у Берлину, обраћајући се директно председнику СССР-а: „Господине Горбачов, срушите овај зид“!
То је једна од најснажнијих реченица 20. века. Зид је пао после две године.
Минхенској безбедносној конференцији 14. фебруара 2025. није се обратио председник САД, већ потпредседник Џејмс Даглас Венс, али говором који ће ући у анале једног од најмоћнијих. И позвао је да се сруши зид, а у Европи зид који гуши демократију и слободу медија.
ШОКАНТНЕ ПОРУКЕ ЗА ЕВРОПУ
Једна од Венсових кључних порука, а то значи и администрацији Доналда Трампа, шокирала је Европу, али и део света, онај који се зове западна цивилизација. Од тог петка и највећи неверници мораће да пређу на нову линију везе између Америке и Европе, на вредности које су одавно заборављене на Старом континенту. Вашингтон то не жели.
Први шок је у следећој Венсовој реченици: „Претња која нас све више брине није Русија или Кина, већ долази из Европе. „То је удаљавање од Запада и Сједињених Држава.
Па, ко у Европи овако прича или размишља? Али, Венс је сада поделио нови шпил карата у име Америке и јасно је да је идеолошко чишћење у САД пребачено на европско тло. За неке ће то бити домаћи задатак. А тренутак саопштавања овог америчког става је више него гром из ведра неба јер је Европа у фази ширења русофобије и тражења начина да добије рат против Русије у Украјини. Да ли су Вашингтон и Брисел на телефонској линији? Очигледно, за многа питања нису. Стога потпуно неочекивано звучи и најава америчке администрације да Европа неће бити укључена у мировне преговоре за Украјину. Порука америчких партнера и савезника је да су Европљани веома компликовани, да имају различите погледе и да су упропастили мировне преговоре у Минску.
„У граду је нови шериф“, рекао је Венс, мислећи на повратак Доналда Трампа у Белу кућу. „Можда се не слажемо са вашим ставовима, али ћемо се борити да одбранимо ваше право да их нудите на јавном тргу. А онда ће Венс отићи корак даље и рећи директно Европљанима у лице: „Ако смо могли да толеришемо Грету Тунберг, можете и ви Елона Маска“. Муск је део тима новог шерифа.
Сједињене Државе су забринуте због претње слободи изражавања у Европи. Венс је истакао да су Американци изненађени када чују да су избори у Европи поништени јер се резултат није допао бирократама ЕУ. Венс је посебно истакао изборе у Румунији који су поништени судском пресудом, што је изазвало славље у Бриселу. „Тако не браните демократију“, рекао је Џеј Ди Венс. Али јасно је да је дао подршку румунским десничарима, а Венсове поруке ће свакако додатно ојачати десницу у Европи.
Ово је посебно горуће питање за Немачку, која за недељу дана излази на изборе, а америчка администрација даје снажну подршку крајње десничарској АфД. Иако се очекује победа ЦДУ, остаје отворено питање колико ће немачки демохришћани морати да скрену удесно јер ту дувају главни политички ветрови.
ДА ЛИ МАКЕДОНИЈА ПОКУПЉА ПОРУКЕ НА СВОМ РАДАРУ?
Велика македонска делегација коју предводи премијер Христијан Мицкоски учествује на безбедносној конференцији и имала је прилику да директно чује Венсове поруке. С друге стране, македонски министар спољних послова Тимчо Мућунски састао се са бугарским колегом на маргинама конференције и чини се да тренутно обе стране задржавају своје ставове у вези са нашим европским интеграционим процесима. Бугарска не одустаје од свог захтева да се Бугари прво унесу у Устав, а затим укине вето, а ми не прихватамо ултиматуме.
Оно што је важно ухватити на радару јесте да нови шериф у Вашингтону жели да почисти гомиле корупционашких скандала које је оставила претходна администрација. Македонске власти имају чврсте везе са Трамповим тимом, што значи да можемо елегантно, без велике помпе, да им изнесемо свој став у вези са Бугарском, али и у вези са Преспанским споразумом са Грчком, који нам је отворио идентитетску рану. Ако Румунија може да буде на радару Вашингтона, наравно и случај Македоније заслужује озбиљну пажњу и анализу Трамповог тима. Македонија је била жртва управо идеолошке матрице против које је Трамп сада објавио рат. Али не само у САД. Европска унија је такође позвана.
Припремила А.Ђ.
