20.02.2025 Скопље
Алтернатива за Немачку (АфД) настала је 2013. првенствено због незадовољства како је власт управљала финансијском кризом, али и због тема миграција, климатских промена, енергетске политике и родне идеологије, које су традиционалне партије занемаривале или обрађивале на исти начин, каже Маркус Бухајт, заменик шефа делегације АфД-а у Европском парламенту. Према његовим речима, АфД природно користи и тренутну кризу ‒ суптилно критикујући кључне пропусте немачке политике, због чега им анкете предвиђају више од 20 одсто гласова, чиме ће постати друга најјача снага у Бундестагу.
Ипак, тзв. ватрени зид који су друге партије подигле против АфД-а тренутно вас држи ван власти. Верујете ли да ће неко у будућности попустити и ући у коалицију са вама?
„Ватрени зид” је штетан за нашу земљу, спречава неопходне промене у политици, недемократски је, дели друштво, али и има супротан ефекат од стварне намере – чини нас све јачим. Због тога сам сигуран да ће пасти. Само је питање времена.
Немачка тајна служба ставила је АфД под надзор због постојања елемената „екстремизма” у странци. Колики проблем вам то представља?
Клеветничке мере Канцеларије за заштиту устава су по много чему штетне за АфД. Власници оружја, државни службеници, војници и други сада могу очекивати последице ако се прикључе или подрже нашу странку. Подсећа ли вас то на мрачне периоде из историје? И мене! Управо то је проблем: инструментализација унутрашње обавештајне службе против велике опозиционе странке. То нас омета у политичком такмичењу и, нажалост, не баца добро светло на тренутне политичке елите у Немачкој што се тиче њиховог поимања демократије и владавине права.
Медији вас често оптужују да желите да протерате странце из Немачке. Али и у вашим редовима има чланова страног порекла. Шта онда тачно подразумева концепт „реемиграције”?
Многи људи са миграционим пореклом су наши званичници и посланици. Нема апсолутно никаквог разлога да се депортује неко ко је дошао овде са добрим намерама, ко жели да се интегрише у друштво и допринесе заједничком добру. Проблем је у томе што је миграција у нашој земљи углавном неконтролисана, чак се игноришу и основне уредбе попут Даблин два. А великодушне социјалне бенифиције привлаче све више људи. Чак и након што су захтеви за азил одбијени, депортације готово да нема, што значи да се наш закон не спроводи. Нажалост, безбедносна ситуација се драматично погоршала: случајеви попут недавних убистава у Ашафенбургу или Магдебургу, који се могу видети у медијима, само су врх леденог брега. Желимо да наша земља поново постане сигурна и праведна. То значи да људи који немају право да остану овде, који су дошли само да искористе наш социјални систем или су починили прекршаје, морају да напусте државу. Желимо да останемо господари у својој кући. Мислим да је то позиција која се лако разуме и у иностранству.
Ваш министар рада рекао је да ће Немачкој до 2035. године недостајати око седам милиона радника свих квалификација. Да ли ће депортација додатно погоршати кризу и како планирате да надокнадите мањак радне снаге?
Пошто велики део азилних миграната нема посебне квалификације и склони су миграцији у наше социјалне системе, тренутна неконтролисана масовна имиграција не решава проблем квалификоване радне снаге, већ уништава наш социјални систем. Ако желимо да се ухватимо у коштац са мањком квалификованих радника, морамо предузети мере у различитим областима које ће имати краткорочне, средњорочне и дугорочне ефекте. Сматрам да је кохерентна породична политика која промовише рађање основ за ово. Учинак радника поново мора почети да се вреднује, а лажни подстицаји, као што је додатак за грађане – који често обесхрабрује људе да раде – морају бити укинути. Због погоршања економског развоја, не само због масовне имиграције, сваке године више од 200.000 високо образованих грађана напусти земљу. Тим људима се морају понудити изгледи за будућнсот. Још један пример, између 200 и 300 хиљада обучених неговатеља не ради у струци. Кроз подстицаје и боље радне услове могли бисмо да постигнемо много. Такође, видим потенцијал у усавршавању сопственог становништва. Око 50.000 људи сваке године напусти школу и остане без квалификације. Зато, на крају, али не и мање важно: морамо из темеља обновити наш образовни систем.
Ваша лидерка Алис Вајдел је у истополном партнерству, док се странка залаже за традиционалне породичне вредности.
Традиционална породица је темељ сваког друштва, због тога желимо да је посебно промовишемо. Такође, желимо крај свеприсутног LGBTQ+ култа у Немачкој. Истовремено, јасно је и да одрасли морају бити у могућности да живе свој приватни живот како желе. Не видим никакву контрадикцију у томе.
Чланови АфД-а су више пута јавно подржали Србију о питању тзв. Косова. Како оцењујете улогу ЕУ?
ЕУ већ годинама врши значајан притисак на Србију у вези са питањем Косова. То се манифестује кроз политичке, економске и дипломатске мере које често занемарују суверенитет Србије и њене националне интересе. Ваша земља има легитимни интерес у Косову, не само због историјских и културних веза, већ и због Срба који тамо живе. ЕУ захтева да Србија призна независност Косова, што је неприхватљиво многим Србима, па и АфД-у. Ми сматрамо да је ово кршење међународног права, јер је декларација о независности Косова у супротности са Резолуцијом СБУН 1244. ЕУ би требало да призна да се решење косовског питања не може постићи кроз притисак, већ само кроз искрен дијалог који узима у обзир интересе и права свих страна. АфД захтева да ЕУ преиспита своју политику и престане да тера Србију да се одрекне својих принципа и права на самоопредељење.
Да ли мислите да би се нешто могло променити у будућности ако странке које деле ваш став према томе, као што су Слободарска партија Аустрије (ФПО) и Национално окупљање (РН) у Француској дођу на власт?
Врло је могуће да ће се ситуација у вези са питањем Косова променити ако партије са сличним ставовима попут нашег стекну утицај. Развој ситуације у Аустрији са ФПО и у Француској са РН показује да скептицизам према досадашњој политици ЕУ о Косову расте. У случају њиховог преузимања одговорности у влади, то би могло довести до померања политике ЕУ ка јачем нагласку на суверенитет и националне интересе. Међутим, важно је остати реалан. Чак и ако ове странке дођу на власт, промена у политици ЕУ неће се десити преко ноћи.
Припремила А.Ђ.
