10.03.2025 Скопље
Подела територије Косова и Метохије, размена територија или каква год опција чији је циљ промена aдминистративног прелаза званично нису дипломатске опције које су на преговарачком столу. Ипак, прагматични амерички председник Доналд Трамп, који жели да стави тачку на рат у Украјини, можда ће слично решење предложити и за Балкан. У том случају, не треба се превише изненадити ако би прича о размени територије поново постала актуелна, тим пре што ће са америчке преговарачке стране седети готово исти људи као и пре неколико година, када је ова тема наводно била на преговарачком столу, али до њене реализације није дошло због противљења Берлина и Лондона.
Политички аналитичар Срђан Граовац каже да прича о подели Космета или разграничењу између Срба и Албанаца није настала јуче, нити за мандата тренутне власти у Србији. Подсећа да се о томе говорило још деведесетих година прошлог века, када је Добрица Ћосић управо у подели Космета видео шансу за решавање тог српско-албанског територијалног спора. Међутим, чињеница је да се питање поделе актуелизовало 2017. и 2018. године, када су чак и западни медији, али и званичници, говорили о овој теми.
„Треба нагласити да је тада политички Запад већински био против таквог решења и да су тек појединци у подели видели начин за трајно решење косметског питања. Такође, било је симптоматично то што су за ту идеју више разумевања имали Американци него Европљани и што је од истакнутих западних званичника једино Џон Болтон, тадашњи саветник америчког председника Трампа, о томе отворено говорио. Наиме, политику САД је увек красила прагматичност и спремност да се у потрази за адекватним политичким решењима направе храбрији искораци, него што су на то били спремни Европљани. Самим тим, то јесте једна од важних чињеница за разумевање америчког става. Сем тога, морамо истаћи да је у Белој кући тада био Доналд Трамп, неко ко није представник традиционалног америчког естаблишмента и ко је самим тим био ослобођен већине предрасуда, за разлику од његовог тадашњег наследника на челу САД”, каже за „Политику” Срђан Граовац.
Наиме, ни Трамп, ни Болтон, ни Гренел нису градили каријере на Балкану деведесетих година прошлог века. Самим тим, нису ни били протагонисти стварања лажне државе Косово. Та монструозна творевина није њихов политички легат, па је логично то што су били спремнији на веће искораке када је у питању проналажење одрживог решења за косметски проблем. Међутим, ни они у Трамповом првом мандату нису имали довољно снаге да се изборе са америчком „дубоком државом”. Односно, са онима који су важан део америчке политике, а који су чврсто повезани са веома утицајним албанским лобијем у САД.
„Сваку причу на тему разграничења тада су одлучно пресекли Европљани, а на првом месту немачка канцеларка Ангела Меркел. Додуше, уз свесрдну подршку већ поменуте америчке ’дубоке државе’. Европљани су, за разлику од Американаца, од старта одбијали идеју поделе и сматрали су је опасном и штетном. Оправдање за тај став било им је крајње несувисло и контрадикторно, а темељило се на ставу да би се тиме отворила Пандорина кутија промена граница на Балкану, што је за њих неприхватљиво. Додуше, чињеница је и да су се околности у односу на 2017. и 2018. промениле и да је рат у Украјини косметско питање подигао веома високо по важности у међународној геополитичкој арени, чиме је и његово решавање добило једну нову динамику”, наводи Граовац.
Кључни разлог зашто је то тако може се пронаћи у томе што Путин свако мало косовски преседан натрља на нос западним званичницима и скрене им пажњу да су ову игру рушења суверенитета и интегритета међународно признатих држава они сами започели далеке 1999. године. Битни политички чиниоци на Западу сада су потпуно свесни да им се досадашња политика према Космету враћа као бумеранг и да управо због тога по питању рата у Украјини немају морално супериорну позицију у односу на Русију.
„Решењем косметског питања Запад жели да елиминише косовски преседан. Тиме би ојачали своју позицију у међународној геополитичкој арени и дали нови замах политици усмереној на ширење антируске коалиције. Пошто су западњаци ти који подносе највећи терет финансијске и материјалне помоћи Украјини, укључивање нових држава у тај западни антируски савез постаје им све важније. Сем тога, након избијања рата у Украјини на питање територијалног интегритета стављен је акценат и то на глобалном нивоу. Последњих година Запад није имао превише успеха у обезбеђивању међународне подршке нелегалној косовској независности. Сада када цео свет види шта се дешава са Украјином, подршка сепаратистичким тежњама, па самим тим и онима у јужној српској покрајини, биће сведена на минимум. Сада је већ очигледно да време не ради за лажну државу Косово и њене западне менторе и да је ово можда и последњи моменат да по том питању нешто конкретније ураде”, истиче Срђан Граовац.
А професор Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици Борис Братина каже да је таква могућност преговора о потенцијалној подели Космета већ предвиђена. За наш лист наводи да се то може очекивати будући да се дуго пребројавају гласови са фебруарских покрајинских избора чиме се намерно прави правни вакум.
„С друге стране, очекивано je да ће ова могућност довести до бурне реакције Албина Куртија, који ће, нема сумње, бити подржан од водећих чланица ЕУ, јер није никаква тајна да је он немачки играч и покушаће на све начине да опструира овај развој догађаја. На Космету колају гласине да ће нови председник покрајинске владе бити градоначелник јужног дела Митровице Бедри Хамза из Тачијеве Демократске партије Косова, што ће подржати Гренел”, наводи Братина.
Иначе, реч је о искусном политичару који је каријеру почео у „Трепчи” да би догурао да гувернера Централне банке Косова и министра финансија. У дипломатским круговима описују га као човека са ставовима које Американци желе да чују. Он је пре месец дана био позван у САД на састанак са представницима Стејт департмента и примио га је и нови изасланик за западни Балкан Александар Касаноф.
А водећи истраживач у Центру за геополитику Универзитета у Кембриџу Тимоти Лес у интервјуу за приштинску „Газету експрес” оценио је да став и логика америчког председника Доналда Трампа о Украјини воде ка подели Косова као трајном решењу, додајући да то може бити праћено отцепљењем „прешевске долине” од Србије. „Видим поделу. На једној страни ће бити либералне владе попут оних у Немачкој и Уједињеном Краљевству, које су шокиране Трамповим приступом Украјини, противе се америчкој интервенцији на Балкану и било каквој подели Косова. Видимо да САД прихватају промене граница ако то помаже у решавању проблема. И можемо видети да САД желе да реше, а не замрзну европске сукобе, дозвољавајући САД да смање своје присуство у Европи. Све ово има директну везу са Балканом, где логика Трамповог става о Украјини води ка подели Косова као трајном решењу његовог нерешеног статуса, можда праћеном отцепљењем ’прешевске долине’ од Србије. Ово такође указује на ново политичко решење у Босни, које укључује или већу аутономију Републике Српске, или њену независност и заједницу са Србијом”, истиче Лес.
Самим тим, када се данас говори о некој евентуалној поновној актуелизацији питања поделе Космета, мора се све већ поменуто узети у обзир. И то да Европљани нису променили свој досадашњи став и да је подела за њих и даље неприхватљива, али и то да су на власти у Вашингтону оне структуре које су показивале више спремности за иновативна решења за питање Космета. Нема сумње да су САД под Доналдом Трампом неко ко се неће превише обазирати на мишљења и ставове својих европских савезника. Најбоље се то може уочити на питању судбине Украјине, где је раскол у некад јединственом западном блоку данас и више него очигледан. Наиме, бивша, демократска америчка администрација, за разлику од Трампове, трудила се да своју политику синхронизује са европским партнерима. Неретко су САД биле неко ко је формално препуштао лидерство Европљанима у решавању акутних изазова у њиховом дворишту, док је за себе задржавао улогу неког ко делује из сенке. Тачније, неког ко наступа тек онда када њихови савезници немају довољно ауторитета да заједничку политику спроведу у дело.
„Трамп није ни раније показивао превише обзира и жељу да се усклађује са ставовима својих европских партнера, већ им је, као што смо сведоци и данас, директно и отворено наметао своје идеје. Управо зато, уколико нова администрација у Вашингтону одлучи да се питањем Космета директно позабави, као што је то био случај током претходног Трамповог мандата, онда ништа не треба искључити, па ни евентуалну актуелизацију питања поделе Космета. Јер без обзира што се томе противе европске државе, па и део америчког естаблишмента, Трамп ће свој наум спровести у дело. Посебно у светлу чињенице да се питање територијалног интегритета држава, као једног од кључних темеља међународног права, сада већ и отворено доводи у питање, и то не само на примеру Србије већ и Украјине”, наводи Граовац.
Политички аналитичар Срђан Барац поставља питање да ли мале државе данас заиста могу да воде сопствену политику. Указује на термин „Синатрина доктрина”, који се изворно везује за политику Москве крајем осамдесетих година 20. века, када је Совјетски Савез допустио источноевропским земљама да политички и економски крену „својим путем” (по узору на чувену песму Френка Синатре „Мај веј”). У савременом контексту, поготово од завршетка хладног рата, овај концепт се често користи као метафора: велике силе ће толерисати већи степен независне политике својих савезника или мањих држава, верујући да локални актери најбоље познају своје интересе и регионалне изазове.
„Састанак Трамп–Зеленски је показао да је комбинација геополитичких интереса и унутрашњих политичких притисака у Америци (посебно када се ради о односима са Русијом) умањила простор за самостално одлучивање малих држава. Наиме, уколико САД процене да ’локално решење’ ремети шири стратешки интерес Вашингтона, вероватније је да ће понудити или наметнути своје услове. На овај начин се све више враћамо примени Брежњевљеве доктрине ограниченог суверенитета и хладноратовскoм размишљању”, каже Барац.
Имајући све ово у виду, врло је јасно да је питање Косова и Метохије геополитичко, а не национално питање. Ако би се у једном региону, попут Балкана, толерисала флексибилнија политика граница, исти преседан могао би да се позове и у другим деловима Европе (нпр. источна Украјина, Придњестровље или Јужна Осетија), што би могло да дестабилизује континент. Управо зато су водеће силе опрезне и не желе да се „Синатрина доктрина” – у смислу препуштања решења „на терену” – прошири на толико осетљива питања.
„Упркос гласинама и повременим тврдњама разних политичких актера, за сада није било конкретних корака који би водили подели Косова и Метохије. Добар део међународне заједнице, сматра да би такво решење могло отворити Пандорину кутију територијалних питања на Балкану. Уз врло заоштрене и барутом напуњене односе у Босни и Херцеговини који прете да експлодираjу сваког дана посебно је осетљиво питање севера Косова, јер би свака измена граница захтевала чврсте међународне гаранције и вероватно нови облик међународног споразума – што значи и знатно дуже и компликованије преговоре од досадашњих”, закључује Срђан Барац.
Припремила А.Ђ.
