24.03.2025 Скопље
Од дијете и квалитетног сна до физичке активности, безброј фактора може допринети бољем здрављу мозга. Али ново откриће научника са Универзитета Јејл могло би многе изненадити.
Истраживачи су анализирали скенирање мозга скоро 38.000 људи, укључујући 19.964 жена и 17.607 мушкараца, да би испитали функционалну повезаност или начин на који различити делови мозга међусобно комуницирају.
Резултати су били неочекивани: људи који су имали децу показали су јачу повезаност мозга, посебно у деловима одговорним за координацију, кретање и свест о телу.
Иако ове неуронске мреже годинама слабе, овај пад је био мање изражен код родитеља, без обзира на пол.
Ово сугерише да родитељство може пружити одређену заштиту од когнитивних проблема повезаних са старењем.
Позитиван ефекат долази од начина живота – менталне и физичке активности.
Иако родитељство може бити стресно, ово истраживање показује да дугорочно може имати позитиван утицај на здравље мозга. Али добијени резултати могу бити релевантни и за људе који немају децу. Истраживачи нису пронашли доказе да су користи повезане са биолошким процесом трудноће, што значи да позитиван ефекат долази од начина живота, односно менталне и физичке активности, а не од самог рађања деце.
Конкретно, истраживање наглашава да повећана когнитивна стимулација, решавање проблема, мултитаскинг, емоционални ангажман и физичка активност играју кључну улогу у очувању функције мозга.
Добра вест је да постоје начини да се побољша здравље мозга чак и ако нисте родитељ. Стручњаци препоручују свакодневно вежбање основних вештина, као што су задаци читања и математике, који могу успорити когнитивни пад.
Неуролог др Елана Клар наглашава да решавање укрштених речи, играње шаха и решавање судокуа значајно доприносе менталној виталности. Осим тога, друштвене активности побољшавају расположење и енергију, док физичка активност може смањити ризик од деменције за чак 41 одсто, показало је истраживање.
Припремила А.Ђ.
