10.04.2025 Скопље
Један од главних атрибута сваке државе је правни систем, па је нормално постојање државе, али и њен опстанак, условљен нормалним функционисањем правосудног система. Стабилност и напредак сваке земље условљени су поштовањем правичности, применом закона и обезбеђивањем да појединци и институције буду одговорни за своје поступке. Да ствари у Македонији нису на завидном нивоу, потврдио је и најновији пример судије Ељведина Фератија, који је осудио двогодишњу казну затвора за тешка кривична дела против безбедности људи и имовине у саобраћају, дело за које је запрећена казна до пет година. Ова одлука изазвала је бурне реакције у широј македонској јавности, а стручњаци се слажу да некажњивост судија доводи до још веће правне анархије, рушења владавине права и подстицања недоличног понашања, корупције и подривања система. Шта ми као држава и друштво можемо да учинимо да спречимо понављање случајева који поткопавају македонску државу?
Стручњаци истичу да нефункционалност правосудног система доводи до недостатка структурираног начина функционисања, због чега државне институције не могу ефикасно да извршавају своје задатке и задовољавају основне потребе грађана. Они који су добро упућени у ово питање кажу да нефункционалност правосудног система, у комбинацији са корупцијом, економском нестабилношћу и слабим институцијама, може довести до социјалних немира, широко распрострањеног сиромаштва и несигурности.
Земље са нефункционалним правосудним системима такође се често суочавају са изазовима као што су политичко уплитање и недостатак ресурса. Већ нас упоређују са земљама са озбиљнијим недостацима у правосудном систему, „на нивоу извештаја из Сомалије, која се због слабе владавине права суочава са недостатком ефикасних правосудних процеса, а због корупције и Конго се суочава са неефикасношћу у својим правосудним процесима“. Међу стручњацима по овом питању постоји сагласност да нефункционалан правосудни систем ствара неефикасност и неправду у земљи, а неефикасност правосуђа може бити подстакнута мешањем у судске процесе, када појединци утичу на судске одлуке, али и лошим законима, који могу да ометају спровођење правде.
Суштина сваког правосудног система је заштита права и слобода појединца (у складу са законима или уставом), обезбеђивање једнаког третмана и спречавање дискриминације и обезбеђење механизама за мирно решавање сукоба, било грађанских или кривичних. Према речима наших саговорника, недостатак тога може довести и до недостатка слободе појединца, јавне безбедности и социјалне синергије.
– Свака држава, па и Македонија, ако има нефункционално правосуђе, губи један од главних атрибута државности, нешто што може довести до губитка државног суверенитета, али и унутрашњих подела због ерозије поверења, када грађани изгубе поверење у институције, или неправде, што ствара перцепцију да починиоци остају некажњени – кажу починиоци.
Најновији пример судије Ељведина Фератија потврђује да ствари у македонском правосудном систему нису постављене на здраве темеље и да без здравих и дубоких реформи неће кренути у добром правцу. Он је на две године затвора осудио возача који је у Тетову кобно прегазио 22-годишњу Теодору Ристовску. Ријеч је о тешким кривичним дјелима против безбједности људи и имовине у саобраћају, за која је запријечена казна до пет година затвора, али га је судија Ељведин Ферати у овом случају осудио на двије године затвора. Међутим, ово није први пут да овај судија узбурка македонску јавност. Против њега је вођена и прелиминарна истрага у скопском тужилаштву, након што је Комисија за борбу против корупције утврдила да је прецртавањем поправљао оцене на Универзитету у Тетову.
Одлука Ељведина Фератија да га осуди на две године затвора за тешка кривична дела против безбедности људи и имовине у саобраћају изазвала је пометњу у широј македонској јавности, али и у државним институцијама. Пресуда је изазвала оштре реакције у македонској јавности. Многи грађани су на друштвеним мрежама изразили незадовољство и бес, истичући да је казна од две године затвора преблага за починиоца, а дубоко је разочарана пресудом и Теодорина породица.
Македонски премијер Христијан Мицкоски затражио је од Судског савета да испита рад судије Ељведина Фератија, истичући да правда није задовољена и да је правосудни систем заказао. Свој став изнео је и министар правде Игор Филков, који је истакао да се – још једном показало да два одсто поверења грађана у правосуђе није узалудна.
Стручњаци се слажу да некажњивост судија доводи до још веће правне анархије, подривања владавине права и подстицања недоличног понашања, корупције и подривања система.
Ефикасно функционисање правосудног система условљено је равноправним приступом правди, што значи да сваки грађанин, без обзира на порекло или друштвени статус, има приступ квалитетној заступљености у судском процесу. Истовремено, потребни су правични и транспарентни процеси, као што је повећање транспарентности у правним поступцима како би се подстакло поверење међу грађанима. Функционалност правосудног система је, кажу наши саговорници, у великој мери условљена независношћу судства, односно субверзивним политичким и другим спољним мешањем у судски процес, што снажно фаворизује пристрасно одлучивање.
У Европи и свету постоји сагласност да је функционисање правосуђа условљено и кадровском политиком, односно квалитетом судија.
Неколико студија показује да Данска, Финска и Холандија имају неке од најквалитетнијих судија, а то је потврдила и Европска комисија за ефикасност правосуђа, према којој су наведене земље похваљене за транспарентност, ефикасност и поштовање људских права. Подаци такође указују да Данску карактерише висока судска независност, транспарентност и недостатак политичког утицаја, а фински правосудни систем је ефикасан, са релативно кратким трајањем предмета и високим нивоом поверења јавности.
Припремила А.Ђ.
