14.04.2025 Скопље
Кина се већ деценијама припрема да преузме улогу најмоћније светске нације и тај је тренутак изгледа да се неумитно приближава.
Амерички председник Доналд Трамп и његови сарадници покушавају да се ухвате у коштац са трговинским дефицитом према Кини који је прошле године прешао 295 милијарди долара. Трампов покушај само открива размере изазова са којима се Вашингтон суочава.
Америчка администрација претпоставила да ће демографски и економски проблеми обесхрабрити Пекинг од уласка у трговински рат против Америке пре свега због важности присуства на америчком тржишту. Међутим, Трампове царине изазвале се моменталне противмере које су срушиле такве процене.
Бела кућа најавила је тромесечни мораторијум на већину царина, али је истовремено повећала царине на кинеску робу на 145 посто. Пекинг је одговорио царинама од 125 процената на амерички увоз, док је кинеско министарство трговине поручило Америци: „Кина то никада неће прихватити. Кина ће се борити до краја.“
Кина узвраћа из моћне позиције јер је пре почетка царинског рата продаја у САД чинила је тек два посто укупног кинеског БДП-а.
Догађаји на тржиштима, веројатно најгори дан за амерички дуг у последњих 40 година, подстакли су банкаре да се запитају је ли завршила ера долара као сигурног уточишта. Турбуленције су изазвали финанцијски актери продајом америчких обвезница, али већ и наговештај да Кина покреће продају показале су моћ Пекинга да нанесе штету америчкој економији обзиром на то да је кинеска држава велики власник америчког државног дуга.
Неки аналитичари верују да Пекинг неће масовно да продаје амерички дуг јер би последице могле да штете и самој Кини. Међутим, слично се некада мислило и о трговинском рату.
„Следећа фаза могла би да постане отворени финансијски рат. Губитник ће бити глобална економија. Кинески удио у америчким државним обвезницама износи 2,6 посто, односно више од 750 милијарди долара од укупног државног дуга од 36 хиљада милијарди долара, каже Џорџ Саравелос из „Дојче банке“.
Трендови у бродоградњи посебно су забринули Трампа. Кинеска бродоградилишта 2024. године поринула су више од 250 бродова док је свега пет за исто време изграђено у Америци. Укупна тонажа бродова произведених у Кини само у тој години премашила је укупан број бродова произведених у свим америчким бродоградилиштима од 1945. године.
Те бројке углавном се односе на доминацију Кине у комерцијалној бродоградњи. Кад је реч о изградњи бродова за ратну морнарицу, Американци нису успели да променити динамику, а недостатак квалификованих радника указује да се тај проблем неће брзо ријешити.
Прошло је већ неколико година откада је Кина престигла САД по броју великих ратних бродова и подморница, са укупно 234 према америчких 219. Американци нису могли да држе корак са Кинезима. Иако америчка морнарица задржава предности у неким подручјима, посебно по квалитету и броју подморница, чак би и то могло да дође у питање. Американци тешко држе темпо градње две подморница годишње што је потребно за одржавање флоте од око 60 пловила.
Изградња ближих веза са Кином била би „губитничка стратегија“, сматра амерички министар финанција Скот Бесент и наглашава да ће кинеске компаније своје јефтине производе почети извозити на друга тржишта.
„Погодите гдје ће завршити? У европским лукама“.
Припремила А.Ђ.
