15.04.2025 Скопље
На данашњи дан 1912. године догодила се једна од најпознатијих поморских катастрофа у историји – након удара у санту леда, потонуо је чувени брод Титаник. Несрећа се догодила у северном Атлантском океану у раним јутарњим сатима 15. априла 1912. на путовању од Саутемптона до Њујорка. Било је то прво океанско путовање на броду за који су медији раније тврдили да је неуништив.
На броду је било око 2.200 путника и чланова посаде, а само 706 је преживело. Иако је Титаник рекламиран као „непотопив“, то никада није технички званично потврђено – тврдња је више била производ новинског сензационализма и маркетиншких интерпретација. Брод би заправо могао да плови чак и ако су четири од његових шеснаест одељака поплављена – али, након фаталног судара са сантом леда и тешког оштећења трупа, вода их је напунила шест.
Иако су основне чињенице о несрећи данас мање-више свима познате, постоје и бројне мање познате чињенице везане за ову несрећу. На пример, ретко се помиње да је међу путницима било неколико познатих личности тог времена, укључујући милионере Џона Џејкоба Астора ИВ и Бенџамина Гугенхајма, који су погинули у катастрофи. На броду је била и млада модна креаторка Лусил Даф-Гордон, која је преживела, али је била предмет контроверзе јер њен чамац за спасавање није био пун.
Брод је носио више од 3 тоне поште и имао је своју пошту. Петорица поштанских радника покушавала су да спасу вреће писама док је вода текла кроз брод – сви су изгубили живот на дужности. Један од најдирљивијих тренутака био је наступ бродског оркестра, који је, према сведочењима преживелих, свирао до последњих тренутака да би смирио путнике.
Потопљени Титаник лежи на дубини од око 3.800 метара. Стручњаци, попут поморског археолога Џејмса Делгада, како преноси Дејли мејл, верују да на самом броду вероватно нема људских остатака. Професор Џон Касела, с друге стране, објашњава да слана вода убрзава растварање коштаног минерала хидроксиапатита, а морски организми користе кости као извор калцијума.
Режисер Џејмс Камерон, који је снимио Оскаром награђен филм Титаник из 1997. године и који је више пута ронио до олупине, сведочио је да није видео никакве људске остатке, али да јесте видео одећу и обућу која може указивати на то где су тела некада лежала. Евентуална будућа потрага и проналажење остатака значило би и оштећење потопљеног брода, који је заштићен као поморска гробница и археолошко налазиште.
Припремила А.Ђ.
