15.04.2025 Скопље
Балкански рис (Линк линк балцаницус) је подврста евроазијског риса, која се налази искључиво у планинским пределима Балкана, посебно у западној Северној Македонији, Албанији и деловима Косова. Сматра се највећом дивљом мачком на Балкану и национални је симбол Северне Македоније, приказан на реверсу новчића од пет денара.
Процене о броју балканских рисова у Северној Македонији варирају, али најновија истраживања показују да је у дивљини присутно између 40 и 500 јединки. Највећи број њих, око 20, налази се у Националном парку Маврово, који је кључно подручје за опстанак ове критично угрожене врсте.
Зашто је балкански рис угрожен?
Балкански рис је класификован као критично угрожен од стране Међународне уније за заштиту природе (ИУЦН). Његови главни непријатељи су људи и уништавање његовог природног станишта. Криволовом и недозвољеним ловом драстично се смањује број јединки, а изградња инфраструктурних објеката, попут путева и скијалишта, уништава шуме које му служе као дом. Ове промене станишта приморавају рисове да мигрира, а повреде изазване возилима представљају додатни ризик.
Поред тога, смањење плена, као што су срндаћ и дивокоза, узрокује мањак хране за рис. Додатни притисак стварају пси луталице и дивљи пси из планинских села, који лове дивље животиње и лешинари. Често краду плен риса, што повећава његову потрагу за храном, додатно нарушавајући стабилност популације.
Главне претње његовом опстанку су:
- Илегални лов и криволов: Упркос забранама, криволов представља озбиљну претњу.
- Губитак станишта: Деградација шума и урбанизација утичу на природно окружење риса.
- Мали број јединки: Са само неколико десетина примерака, ризик од изумирања је висок.
Шта се ради за заштиту?
Од 2006. године покренут је регионални пројекат заштите балканског риса, познат као „Програм опоравка Балканског риса“. Овај пројекат обухвата активности као што су мониторинг популације, заштита станишта и едукација локалних заједница.
Балкански рис није само природно благо, већ и симбол биодиверзитета Балкана. Његова заштита захтева сталне напоре свих заинтересованих страна, укључујући владине институције, невладине организације и локалне заједнице.
Зора – нова нада за балкански рис!
Македонско еколошко друштво (МЕД) наставља да пише позитивну причу о опстанку балканског риса, ретке и изузетно угрожене подврсте евроазијског риса, која живи искључиво на Балкану. Овога пута екипа МЕС-а успела је да лоцира младу женку тешку 15,5 килограма, која је добила симболично и лепо име – Зора.
Зора је 15. балкански рис који има ГПС огрлицу, која омогућава стално праћење и прикупљање података о њеном кретању, територији и навикама. Ови подаци ће бити кључни за разјашњавање путева и потреба ове угрожене врсте.
„Свака нова особа коју лоцирамо је трачак наде за опоравак становништва“, каже МЕС. „Име Зора симболизује управо ту нову зору за балкански рис на нашим планинама.
Припремила А.Ђ.
