16.04.2025 Скопље
Очекивани животни век је престао да расте, посебно у Европи, од 2011. „Више не живимо дуже“, закључују десетине истраживача са Универзитета Источне Англије, Универзитета Вашингтон, Универзитета Ексетер, Института за здравствене метрике и евалуацију и британског одељења за здравство и социјалну заштиту.
„Храна коју једемо, физичка неактивност, гојазност, висок крвни притисак и холестерол су у великој мери одговорни за ову стагнацију“, кажу стручњаци након анализе европских здравствених података.
„Стопа напретка била је нижа у периоду од 2011. до 2019. у односу на период од 1990. до 2011. године, у свим земљама осим Норвешке“, каже се у студији објављеној у часопису Ланцет Публиц Хеалтх.
– Напредак јавног здравља и медицине у 20. веку омогућио је да се животни век у Европи повећава из године у годину. Али то више није случај. „У деценијама између 1990. и 2011. године очекивани животни век се значајно повећао захваљујући побољшањима у лечењу кардиоваскуларних болести и рака“, објашњава Ник Стил са Универзитета Источне Англије.
Од када је очекивани животни век достигао врхунац 2011. године, повећали су се ризици као што су гојазност, висок крвни притисак и висок холестерол, при чему су гојазност и нездрава исхрана највећи узроци.
Ови налази долазе након што су истраживања Института Макс Планк и Универзитета у Единбургу, објављена у септембру прошле године, сугерисала да су миленијуми генетских мутација учинили људе мање отпорним у поређењу са нашим прецима.
Чини се да релативно удобан начин живота и напредак у медицинској нези имају парадоксалан ефекат, чинећи модерне људе подложнијим овим мутацијама него наши преци, кажу научници.
Припремила А.Ђ.
