22.04.2025 Скопље
Конклава за избор новог папе, тајна церемонија у Ватикану стара хиљаду година, почиње уласком кардинала-електора у Сикстинску капелу, након чега вођа папских литургијских славља узвикује „ектра омнес“ (сви напоље) и избацује све непотребне људе и затвара иза њега врата мисе. Овим званично почиње избор новог поглавара Католичке цркве.
Конклава, која потиче од латинске фразе „цум цлаве“ што значи „под кључем“, је ритуал који је вековима пратио „рађање“ нових папа.
Пре званичног почетка конклаве, кардинали електори стижу у Рим и одлазе да преноће у Цаса Санта Марта, истој згради у којој је покојни папа Фрања изабрао да живи уместо у луксузном папском стану.
Процедура за избор папе измењена је апостолским уставом Универси Доминици Грегис папе Јована Павла ИИ. 1996. Максималан број кардинала електора је 120, али тренутно их има 135 са правом гласа и није искључено, као што се већ дешавало у прошлости, да се допусте изузеци од правила.
Након што упише своје име на гласачки листић под фразом „Елиго ин Суммум Понтифицем“ (Бирам за папу), сваки појединачни кардинал-електор иде до олтара са својим гласачким листићем двапут пресавијеним и јасно видљивим. Теоретски им је забрањено да сами себи дају глас. Затим кардинал ставља листић у гласачку кутију и враћа се на своје место.
Жребом се одређују три кардинала, три кардинала „хоспиталиста“ који прикупљају гласове болесних кардинала и у њихово име стављају своје гласачке листиће у гласачке кутије и три кардинала ревизора који проверавају бројаче. Када се гласање заврши, прва два кардинала га отварају и нечујно читају име написано на гласачком листићу, док трећи бројач гласно изговара написано име. Листови се затим пробуше и везују заједно, а затим спаљују у пећи.
Папа се бира двотрећинском већином присутних кардинала. Ако папа не буде изабран након три дана, гласање се одлаже за дан молитве и размишљања. Затим се одржавају нови кругови гласања до коначних избора.
Дим који излази из Сикстинске капеле током конклаве симболизује одлуку кардинала за тај дан. Ако ниједан кандидат не добије потребну двотрећинску већину гласова, гласачки листићи се спаљују у пећници заједно са мешавином хемикалија које стварају црни дим. Црни дим значи да долази још један дан гласања. Ако се изабере нови папа, последњи гласачки листићи се спаљују хемикалијама које стварају бели дим.
Дим се делом ствара спаљивањем гласачких листића у посебној пећи у капели. Али да би се постигла одређена боја, дим се меша са оним из друге пећи у којој се сагоревају хемијски адитиви.
Ватикан је пре 12 година открио да користи мешавину калијум перхлората, антрацена и сумпора за црни дим, а за бели калијум хлорат, лактозу (млечни шећер) и смолу четинара, познату као колофониј, која се често користи у гудалама за виолину за повећање трења.
Припремила А.Ђ.
