08.05.2025 Скопље
Одлука председника Доналда Трампа да најави увођење 100 одсто царине на филмове који се снимају ван Сједињених Држава уздрмала је како америчку, тако и светску филмску индустрију. Подстакнута патриотском реториком и позивом да се „филмови поново снимају у Америци”, ова мера је дочекана са мешавином забринутости, недоумица и политичких тумачења широм света.
Иако је Трамп првобитно говорио о тарифама као о нужном кораку ради заштите националне безбедности, брзо се појавила потреба за нијансиранијим приступом – најавио је разговоре са представницима филмске индустрије, што указује на чињеницу да није реч о чврстој одлуци, већ потенцијалној преговарачкој тактици. Сама мера је, наиме, изазвала лавину питања без одговора: да ли ће тарифе важити и за стриминг платформе? Хоће ли бити обрачунате по трошку продукције или приходу? И, можда најважније, како ће се уопште дефинисати „страни филм”?
Док САД тврде да желе да подстакну домаћу продукцију, међународна реакција показује да светски партнери ову најаву доживљавају као претњу. Како наводи Би-Би-Си, Аустралија, Нови Зеланд и Велика Британија већ су поручили да ће штитити своје индустрије, позивајући на хитну дипломатску акцију. Синдикати и филмске институције у овим земљама упозоравају на последице које би царине могле имати по локалне раднике, а британски синдикат из области медија и индустрије забаве Bectu упозорава на могућност губитка десетина хиљада послова за фриленсере.
Посебно је значајно да ни унутар самог Холивуда не постоји јединствен став. Пре инаугурације, Трамп је именовао три филмске звезде – Џона Војта, Силвестера Сталонеа и Мела Гибсона за специјалне амбасадоре задужене за промоцију пословних могућности у Холивуду, који је описао као „сјајно, али веома проблематично место”. Трамп је тада написао: „Они ће ми служити као специјални изасланици са циљем да Холивуд, који је изгубио много посла у последње четири године у иностранству, постане већи, јачи и бољи него до сада.” Међутим, велики број утицајних људи у филмском бизнису не подржава америчког председника. Изостаје и подршка водећих студија и синдиката, који упозоравају да би повећање трошкова и потенцијалне међународне контрацарине могле да резултирају смањењем броја филмова – а не њиховим премештањем у САД.
Финансијске последице су већ видљиве: акције највећих медијских компанија бележе пад. Ипак, можда највећа штета лежи у томе што ова мера долази у тренутку када се глобална филмска индустрија тек опоравља од пандемије и прошлих штрајкова, од којих је највећи био штрајк сценариста у Холивуду пре две године.
Истовремено, подаци показују да су САД и даље водећи светски продуцент филмског садржаја. Али Холивуд јесте у кризи. Непрофитна организација која прати продукцију у епицентру америчке филмске индустрије, FilmLA, наводи да је протекле деценије филмска и телевизијска продукција у Лос Анђелесу опала за готово 40 одсто. Пожари у јануару појачали су забринутост да би продуценти могли да траже посао ван Лос Анђелеса, а да би се сниматељи, костимографи, тонски техничари и други филмски радници могли преселити из овог града. Анкета истраживачке форме „ПродПро” спроведена међу филмским руководиоцима показала је да Калифорнија представља тек шесто најпожељније место за снимање у наредне две године, иза Торонта, Ванкувера, Британије, Централне Европе и Аустралије. То није сасвим нов тренд. Према „ПродПро”, око половине потрошње америчких продуцената на филмске и телевизијске пројекте са буџетима већим од 40 милиона долара још 2023. године отишло је ван САД. Зато холивудски продуценти и представници синдиката све чешће позивају гувернера Калифорније Гевина Њусома да повећа пореске олакшице како би Холивуд био конкурентнији у односу на друге локације.
Јасно је да пре свега финансијски, а потом технички и креативни разлози опредељују продуценте да раде изван центра америчке филмске индустрије. Већ годинама амерички филмски студији због нижих трошкова и финансијских подстицаја бирају Велику Британију или Канаду као локације за снимање високобуџетних остварења, избегавајући Холивуд. За ове земље се одлучују највеће компаније попут „Дизнија”, „Нетфликса” или „Јуниверзал пикчерса”. Повраћај средстава и специфичне филмске локације су разлози што се филмови све више снимају ван Холивуда. Тако су поједини филмови у оквиру франшизе о суперхероју Марвелу снимани у Аустралији, док је Нови Зеланд био кулиса за филмове из серијала „Господар прстенова”. У Европи је сниман шести и седми наставак чувеног филма „Немогућа мисија”. И неколико новијих филмских хитова које су продуцирали амерички студији снимано је изван САД, а међу њима су „Гладијатор 2”, „Дедпул и Вулверин” (Deadpool & Wolverine) и „Злобна” (Wicked). Зато не чуди што је председник Трамп на својој друштвеној мрежи „Трут” поручио: „Желимо да се филмови поново снимају у Америци!”
На крају, ова Трампова потенцијална политика мање личи на подршку домаћој уметности, а више на продужетак геополитичких притисака путем културе. Ако се манифестује у пракси, могла би постати један од најконтроверзнијих потеза у историји односа између филмске индустрије и државне политике. Будућност ће показати да ли ће овај потез подстаћи домаћу продукцију или ће довести до изолације и смањења утицаја америчке кинематографије на светској сцени.
У последњих неколико година, Србија је постала популарна дестинација за снимање америчких филмова и серија, захваљујући повољним финансијским подстицајима, разноврсним локацијама и квалификованим филмским екипама. Тако је ове године у студију PFI надомак Београда и на другим локацијама широм Србије снимана десетоделна серија „Робин Худ” у продукцији „Lionsgate Television”. Докудрама „The Saints” у продукцији Мартина Скорсезеа снимана је прошле године у Београду и на другим локацијама у земљи. Екипа трилера „Misdirection” у режији Кевина Луиса, са Олгом Куриленко и Френком Грилом у главним улогама, радила је у Србији 2023. године . Исте године је у копродукцији САД и Србије на планини Ртањ сниман хорор „Hell Hole”. Међу многобројним филмовима и серијама који су недавно стварани у Србији, издвајамо још део наставка популарног филма „Knives Out” (Glass Onion: A Knives Out Mystery, 2021) са Данијелом Крејгом, као и остварење „Minamata” (2020) са Џонијем Депом, који је делимично сниман и код нас.
Припремила А.Ђ.
