14.05.2025 Скопље
Европска комисија често даје зелено светло за ГМО производе чак и када ни међу државама чланицама не постоји сагласност за то, а све то чини позивајући се на нетранспарентне процедуре које не одражавају вољу грађана, изјавила је Биљана Борзан, стална известитељка за безбедност хране. Она је рекла да „ако сами не штитимо своје стандарде, како ћемо их бранити у трговинским односима с великим извозницима ГМО-а, попут САД и Бразила”. На њену иницијативу је на пленарној седници одржана расправа о забрињавајућој пракси Европске комисије којом одобрава ГМО храну за људе и животиње иако се Парламент томе више пута јасно успротивио.
– У готово 50 случајева смо поднели приговор против увођења ГМО-а у европски прехрамбени ланац и сваки пут нас је Комисија игнорисала. Ако воља директно изабраних представника грађана не значи ништа, онда имамо озбиљан проблем с демократским поретком Европске уније – поручила је Борзанова током расправе.
Она је позвала Комисију да престане да игнорише ставове грађана и заступника, али је и подсетила на истраживање које је спровела у Хрватској, а које је показало да само 4,4 одсто грађана сматра да је ГМО храна безбедна и корисна.
– Овде се не ради о идеолошкој борби против ГМО-а, него о поштовању демократске воље грађана, научних тврдњи и европског пута према одрживој будућности. Ако Комисија мисли да може паралелно спроводити одрживу пољопривреду и отварати врата ГМО кукурузу и соји без процена ризика, онда или не разумеју шта значи одрживост или не желе то да схвате – закључила је Биљана Борзан.
Иначе, она је још средином прошле године изјавила да је ублажавање прописа о ГМО храни озбиљна претња по безбедност хране и грађане који је конзумирају. Упозорила је да измена прописа у корист индустрије лако може угрозити здравље и добробит грађана. Оно што је најважније јесте да људи имају право да знају шта једу и да ли је храна коју конзумирају безбедна.
– Здравље људи и безбедност хране морају бити на првом месту. Ако дозволимо да интереси индустрије надвладају над питањима здравља, ризикујемо да изгубимо дугорочно поверење грађана у прехрамбени систем – објаснила је Борзанова.
Она је истакла да земље из овог региона имају дугу традицију природног узгоја хране и квалитетних, аутохтоних производа. Увођење овакве хране могло би угрозити конкурентност домаћих пољопривредника и прехрамбене индустрије уопште, док би корист углавном имале велике корпорације које контролишу ГМО тржиште.
Она је поменула пример Швајцарске, која је предводница Европе у биотехнолошким иновацијама, а продужила је забрану ГМО хране до 2027. године, што је доказ великог отпора и у најразвијенијим државама. У Шпанији и Португалији, малобројним земљама ЕУ које имају благе ставове према ГМО храни, забележено је да су неки инсекти развили отпорност према ГМО кукурузу, што тек може довести до већег коришћења пестицида и угрозити екосистем.
Европарламентарка је, такође, објаснила да се уз тренутни састав европских институција отвара све више простора за ублажавање закона о ГМО храни и рекла да сви морају да буду опрезни и заштите пољопривреднике и грађане од прекомерних притисака индустрије.
– Када говоримо о ГМО храни, морамо остати оаза земаља с најквалитетнијом и најздравијом храном – закључила је Борзанова.
Где је забрањено гајење ових усева
Када је реч о европском законодавству које се односи на ову област, да подсетимо да је у ЕУ још 1990. године донета директива о ограниченој употреби генетски модификованих организама како би се њихова употреба ограничила на лабораторије и индустријска постројења сертификована од стране надлежних органа. Друга директива објављена је марта 2001. године и назива се селективним пуштањем ГМО хране на тржиште. Ова храна са собом не носи ризик по здравље људи и околине. Директива се углавном односи на храну за животиње или производе који, ако садрже ГМО, то морају показати на видном месту у декларацији. Оно што је, према мишљењу стручњака, олако прихваћено јесте чињеница да се ова директива односи „само” на храну за животиње, а превиђа се чињеница да гајене животиње и њихови продукти представљају храну за људе. О њиховом утицају на здравље људи и променама које трпе животиње храњене генетски модификованом храном нема никаквих података. У јануару 2015. године Европски парламент је већином гласова изгласао закон који државама чланицама даје могућност да саме одлуче да ли ће на својој територији гајити овакву храну. За сада су једини генетски модификовани усеви у Европи они под кукурузом и највише их је у Шпанији. Гајење било које ГМО хране је забрањено у: Мађарској, Бугарској, Француској, Аустрији, Немачкој, Грчкој и Луксембургу.
Србија се добро држи
Када је реч о нашој земљи, у Србији је 2009. године усвојен Закон о генетички модификованим организмима који забрањује њихову производњу и стављање у промет, али и забрану производње и стављање у промет производа од таквих организама. Пошто је овај закон строжи од европског законодавства, он није у складу са захтевима Светске трговинске организације (СТО). Да би Србија приступила СТО, услов је промена закона о ГМО. Разлог је тај што у земљи чланици СТО не сме да постоји општа забрана трговине било којим производом. Оно што и даље умирује јавност јесте то што и даље имамо могућност да купујемо храну од познатог произвођача, и то органске производе и биљног и животињског порекла и све то захваљујући великом броју малих произвођача хране у Србији.
Припремила А.Ђ.
