14.05.2025 Скопље
После четири деценије курдски побуњеници у Турској коначно су одлучили да одложе пушке и да расформирају своје групе у Анадолији, Сирији и Ираку које су се годинама бориле за већа права свог народа. То би, ако се реализује, прекинуло вишегодишњи ланац крвопролића које је досад однео најмање 40.000 живота.
„Ово је историјска потез”, каже лидер Партије националистичког покрета Девлет Бахчели, коалициони партнер председника Реџепа Тајипа Ердогана који је иницирао помирење са курдским терористима. У владајућој Партији правде и развоја (АКП) истичу да ће сада пажљиво пратити да ли су припадници ПКК стварно спремни да испуне дато обећање да одложе оружје.
„Позивам чланове Радничке партије Курдистана (ПКК) да преузму историјску одговорност у спровођењу овог потеза. Све локалне групе треба да се расформирају и да се разоружају”, поручио је лидер побуњеника Абдулах Оџалан својим следбеницима у изјави коју је послао из затворске ћелије где је на доживотној робији.
Ако се прекину оружани сукоби, он би, према незваничним најавама, могао бити помилован. Оџалан је основао Радничку партију Курдистана (ПКК) 1984. године која се четири деценије бори за већа права свог народа који претежно живи у југоисточној Анадолији. У сукобима су страдали припадници снага безбедности, курдски побуњеници и цивили. ПКК је забрањена и проглашена за терористичку организацију у Турској, као и земљама ЕУ и у Америци.
Оџалан је морао да побегне из земље. Уз помоћ америчке ЦИА ухапшен је 1999. године у Најробију у Кенији. Био је осуђен на смртну казну која му је преиначена у доживотну робију пошто је Анкара у међувремену укинула смртну казну по слову кривичних параграфа како би се приближила земљама ЕУ. Он већ две и по деценије казну издржава на острву Имрали у Мраморном мору као најчуванији затвореник у Турској. Све доскоро био је тотално изолован и није могао да прима посете, чак ни најближу родбину.
Ердоган годинама није хтео да преговара са курдским побуњеницима. Сада је променио став, како би, тврде у опозицији, придобио гласове курдских посланика у парламенту. Они су му неопходни како би могао трећи пут да се кандидује за шефа државе, иако му сада истиче други и према уставу последњи председнички мандат. Владајућа коалиција планира да распише ванредне изборе или да промени устав како би он 2028. године могао да се бори за трећи председнички мандат. Да би то постигао потребна му је двотрећинска већина гласова у Меџлису, коју његова коалиција нема.
Прокурдска Партија равноправности и демократије (ДЕМ) трећа је по снази странка у парламенту. Уз њену подршку (57 посланика) Ердоган би могао да промени устав и да се 2028. године бори за трећи мандат који сада не постоји. Прокурдске партије су до сада углавном подржавале опозиционе странке.
Сада је велика дилема како ће се понашати чланови забрањене Радничке партије Курдистана у суседним земљама, Сирији и Ираку, где она годинама има своја упоришта одакле је повремено нападала одређене циљеве у Турској. Многи се пре свега питају да ли ће апел утамниченог лидера Оџалана подржати „филијала” у Сирији (Јединице за заштиту народа), курдска група која годинама ужива подршку Пентагона јер се истински бори против припадника Исламске државе. То је иначе проблем који годинама оптерећује односе НАТО савезника – Турске и САД.
„Распуштање ПКК је важан историјски корак у стварању Турске без тероризма, односно за националну безбедност земље. То ће отворити врата нове ере”, истакао је Ердоган и нагласио да то подразумева и разоружавање курдских терориста не само у Анадолији него и у Сирији, Ираку и у европским земљама. У влади наглашавају да ће пажљиво пратити да ли се одлука о распуштању и разоружавању ПКК „спроводи доследно”.
Овај потез већ наилази на подршку у иностранству, поготово у земљама ЕУ. У Бриселу често критикују Анкару због прогона Курда којима су ускраћена многа права. Иницијативу Анкаре поздрављају и у суседним земљама, пре свега Ираку и Сирији, где курдски терористи имају своје базе одакле су годинама повремено нападали циљеве у Анадолији. Турска је више пута предузимала прекограничне оружане операције како би се тамо обрачунала са терористима, што је изазивало оштре протесте званичника у Багдаду и Дамаску.
Према оквирним рачуницама, у Турској живи око 15 милиона Курда (од укупно 80 милиона становника), у Ираку осам, Сирији 3,6, а Ирану 12 милиона припадника овог народа.
Припремила А.Ђ.
