13.06.2025 Скопље
Према истраживању компаније Касперски, око 61 одсто миленијалаца у Србији признаје да не проверава увек аутентичност својих онлајн контаката. Око 65 одсто њих имало је контакт са особом за коју верују да је лажно представила или искривила свој прави идентитет на интернету. Дубља анализа показује да је 13 одсто миленијалаца свесно користило лажна имена, креирало лажне профиле или се представљало као неко други на друштвеним мрежама.
Ова појава није резервисана само за злонамерне појединце, већ је и понашање које одређени број миленијалаца и сам примењује. Сајберпсихолошкиња Рут Гест објашњава да особе са нарцисоидним, психопатским или макијавелистичким особинама могу злоупотребити поверење корисника користећи тактике као што је цатфишинг, односно лажно представљање ради обмане.
Последице оваквог понашања су видљиве – 35 одсто испитаника доживело је негативна искуства због погрешног поверења, а 72 одсто каже да су због тога опрезнији у онлајн односима. Ипак, 43 одсто миленијалаца и даље верује информацијама које се деле унутар њихових онлајн заједница.
Стручњаци саветују да је важно проверавати идентитет, управљати личним подацима и стално се информисати о сајбер претњама како би се смањио ризик од обмане и очувала дигитална безбедност.
Припремила А.Ђ.
