08.07.2025 Скопље
Ситуација у Украјини све више подсећа на судбину Немачке после Другог светског рата, када је земља подељена на две идеолошки супротстављене државе — Западну Немачку под утицајем САД и Источну Немачку под контролом Совјетског Савеза. Међутим, упоређивање са Немачком из тог периода није потпуно прецизно због различитих историјских и економских околности.
Украјина је данас подељена на две интересне сфере, при чему део који би могао припасти Русији има боље економске шансе него онај који би био под западним утицајем. Русија је већ заузела територије богате ретким металима, попут литијума, док су западни инвеститори, укључујући и америчку компанију „БлекРок“, обуставили планиране инвестиције у обнову Украјине због политичке неизвесности и промене америчке политике након доласка Доналда Трампа на власт.
Трамп је обећао брзо окончање рата и мировне преговоре, али није успео да успостави договор са Зеленским и Путином, што је додатно утицало на смањење интересовања Запада за подршку Украјини. Са друге стране, Русија и њени савезници имају већи простор за деловање и профитирање у региону, мање водећи рачуна о локалним политичким превирањима.
С обзиром на ову ситуацију, будућност Украјине зависи од мудрог вођства у Кијеву и спољне подршке која би могла да обезбеди опоравак земље, чак и ако она буде подељена. Желети пропаст Украјине није решење ни за саму земљу ни за Европу, а брзи мир и стабилност остају кључни за будућност региона.
Иако постоје паралеле са судбином Немачке после рата, Украјина се данас налази у другачијем геополитичком и економском контексту, где су прагматични интереси и ресурси пресуднији од идеолошких подела. Зато је неопходно тражити реалне и одрживе политичке и економске моделе за решавање конфликта и обнову земље.
Припремила А.Ђ.
