04.07.2025 Скопље
Цене кућа у Европској унији су за последњих 15 година порасле у просеку за 57,9 одсто, показују подаци Евростата. Највећи раст забележен је у Мађарској и Естонији, где су цене више него утростручене — у Мађарској су порасле за 260 одсто, а у Естонији за 238 одсто у односу на први квартал 2010. године. У девет земаља, укључујући Литванију, Летонију, Чешку, Португал, Бугарску, Аустрију, Луксембург, Пољску и Словачку, цене су се удвостручиле.
Једина земља у којој су цене кућа опале је Италија, са падом од четири одсто. У поређењу са првим кварталом 2024, цене кућа су порасле за 5,7 одсто, док је закуп порастао за 3,2 одсто. Од 2010. године закупнине су у просеку повећане за 27,8 одсто, при чему су највећи раст закупа забележиле Естонија (220 одсто), Литванија (184 одсто), Мађарска (124 одсто) и Ирска (115 одсто). Једино је у Грчкој дошло до смањења закупа кућа за 11 одсто.
Тренд раста цена кућа није био равномеран: након значајног скока од 2015. до 2022. године уследио је мали пад и стабилизација, да би цене поново почеле да расту од 2024. године. Овај раст цена одражава бројне факторе, укључујући економске услове, инфлацију, као и промене у потражњи и понуди на тржишту некретнина.
Поред тога, цене грађевинског материјала за нове објекте у ЕУ су између 2010. и 2021. године порасле за око 25 одсто, што такође утиче на раст цена некретнина. Највећи пораст цена кућа у овом периоду забележен је у Естонији (+139%), Мађарској (+122%), Луксембургу (+115%) и Латвији (+101%). Супротно томе, Италија, Кипар и Шпанија су имале пад цена кућа.
Овај дугорочни раст цена кућа и закупа представља изазов за приступачност становања широм Европе, посебно у земљама са највећим растом цена, где је све теже младим породицама и појединцима да обезбеде свој дом.
Припремила А.Ђ.
