17.07.2025 Скопље
Политичке тензије између Бугарске и Северне Македоније поново су у жижи јавности, нарочито након гласања у Европском парламенту о напретку Македоније према европским интеграцијама. Овај догађај изазвао је изразито негативне реакције у бугарским политичким круговима услед предлога да се у извештају спомену македонски идентитет и језик, што је довело до појаве шовинистичких емоција и оштрих јавних иступа.
Још од 1992. године, када је Бугарска прва признала независност Македоније, то је било праћено ставом „признајемо државу, али не и македонску нацију“, што је у међународно-правном смислу необично и непримерено.
Софија је и 1993. године одбила да потпише билатералне споразуме у којима се помиње термин „македонски језик“, задржавајући дугорочно хегемонистичку политику према македонској држави и народу.
Последњи догађаји показују да бугарска пропаганда делује „на дугме“, интензивирајући се кад год се отвори питање македонског језика и идентитета у међународним оквирима.
Усмеравање јавности се врши путем медија, друштвених мрежа и изјава политичара, са циљем да се дискредитује македонска страна, креирају лажне жртве и изазове отпор унутар саме Македоније.
Подржавана је реторика о „стварању нове северномакедонске нације“ и појачана је прича о наводној опасности по бугарске националне интересе, што додатно подгрева тензије у региону.
Македонски политичари, професори, новинари и други јавни актери постају предмет јавних напада, клевета и омаловажавања од стране бугарских медија и појединих званичника.
Познати су и случајеви у којима се личности са бугарским идентитетом у Македонији постављају као жртве политичког прогона, иако су против њих покренути поступци због изазивања етничке и верске нетрпељивости.
У јавности се рециклира порука да македонска влада наводно води државу ка „српском свету“, што служи политичкој пропаганди и ометању добросуседских односа.
Производ и последице таквог приступа
Овакве активности не одговарају принципима међународног права и правде, а додатно отежавају процес европских интеграција и регионалну стабилност.
Аналитичари сматрају да се ради о координисаним и финансијски подржаним кампањама са циљем нарушавања угледа Македоније и идеје независног македонског идентитета.
Уместо дијалога и разумевања, приметан је пораст негативних емоционалних реакција и пропагандних активности из Софије према Скопљу, што се не уклапа у европске вредности и принципе добросуседства. Искуство показује да без узајамног поштовања и објективног сагледавања чињеница нема трајног решења за билатерална питања у региону.
Припремила А.Ђ.
