22.07.2025 Скопље
Глобалне температуре не престају да расту, а потражња за клима уређајима широм света могла би да се утростручи до 2050. године, упозоравају стручњаци Института за економска истраживања ИФО из Минхена. Данас само 27 одсто домаћинстава пуно света има клима уређаје, али се очекује да ће та цифра порасти на 55 одсто до средине века, иако неће бити равномерно распоређена.
Посебно ће Африка бити погођена, јер се процењује да ће мање од 15 одсто домаћинстава имати приступ овим уређајима, док ће скоро четири милијарде људи бити изложени екстремним врућинама без могућности хлађења.
Проблем ће се још више продубити због економске неравноправности: сиромашније породице мораће да троше и до осам одсто својих прихода за хлађење, док ће богатији издвајати између 0,2 и 2,5 одсто, што ће додатно повећати друштвене разлике.
Аутори извештаја наглашавају да је неопходно хитно деловање и примена свеобухватних мера, попут проширења обновљивих извора енергије, увођења енергетски ефикасних технологија, као и подршке урбанистичким плановима за стварање хладнијих градских средина. Поред тога, важно је подстицати одговорно коришћење клима уређаја, попут подешавања термостата на умереније температуре.
Економиста ИФО Филипо Паванело истиче да су клима уређаји већ сада један од главних узрока раста глобалне потрошње електричне енергије. Он додаје да приступ расхлађеним и отпорним просторима мора постати политички приоритет због очувања здравља, социјалне једнакости и основних људских права.
Узимајући у обзир овакве прогнозе, важан ће бити и однос Европе према коришћењу клима уређаја, јер тренутно само око 20 одсто европских домаћинстава има ове уређаје, што је значајно мање у поређењу са САД где је тај проценат близу 90. Истовремено, високи трошкови енергије и техничка структура зграда чине да је хлађење луксуз, а не неопходност, у многим деловима Старог континента.
Стручњаци указују да ће како се екстремне врућине буду појачавале, европски став према климама неизбежно еволуирати, али је кључно да се истовремено обезбеди енергетска ефикасност и регулација како би се смањиле штетне еколошке последице.
Припремила А.Ђ.
