25.04.2024 Скопље
После освојеног петог спортског „оскара” (награда Лауреус) Новак Ђоковић има још један адут у борби за назив најбољег спортисте свих времена. Такво признање још није установљено, али хроничари спорта стално праве своје листе, поредећи спортисте из разних генерација, што је врло незахвално…
Да би се изабрао најбољи свих времена, требало би да постоје јасни критеријуми, а њих нема. Како поредити различите спортове, поготово ако су на једној страни екипни, а на другој појединачни; како у исти кош стављати асове из различитих епоха, како проценити наслеђе неког спортисте које се не мери само трофејима већ и укупним његовим заслугама…
Лауреусов трофеј не може да буде крунски доказ у овој причи, али свакако није без значаја то што су Новак Ђоковић и Роџер Федерер рекордери (по пет пута) у 25 година дугој историји овог догађаја.
Најбржи човек свих времена Јусеин Болт има четири такве титуле, Тајгер Вудс (голф), Михаел Шумахер (формула 1), Рафаел Надал (тенис) и Лионел Меси (фудбал) по две…
Колико би пута били на врху, рецимо, Пеле, Мухамед Али, Марадона, Аиртон Сена, Мајкл Џордан, Карл Луис, Мајк Тајсон – да је у њихово време постојала ова награда…
Пеле је у највише престижних анкета изабран за најбољег фудбалера свих времена, Мухамед Али важи за најбољег боксера икада, Мајкл Џордан за најбољег кошаркаша, Новак Ђоковић – ма колико то било тешко навијачима Федерера – има све већу подршку да је у тенису без премца (то је већ толико очигледно да не захтева посебно објашњење)… Нове генерације имају кратко памћење, тако да данас многи сматрају да су Меси и Роналдо бољи од Пелеа, Марадоне и Кројфа… Или да је Леброн Џејмс бољи од Мајкла Џордана и Била Расела.
Као и у многим другим анализама везаним за спорт, и овде је значајан економски фактор. Да би неко могао да уђе у круг кандидата за назив најбољег свих времена, мора да се бави „великим” спортом.
Уосталом, за четврт века, Лауреусову награду добили су представници само пет спортова – голфа, формуле 1, тениса, атлетике и фудбала. Најуспешнији пливач свих времена Мајкл Фелпс је четири пута био кандидат; није изабран чак и када је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. ушао у историју са осам златних медаља (тада је Федерер био спортиста године). Боде очи то да ниједан кошаркаш није стигао до тог признања (иако је реч о „великом” спорту), а кандидати су били Леброн Џејмс (четири пута), Стефон Кари (три), Кобе Брајант и Дирк Новицки.
Из године у годину, исти спортови конкуришу за награде. Ту су, поред поменутих, најчешће мото спорт и бициклизам (Ленсу Армстронгу су због допинга одузета сва признања). За 25 година само по једном су предлагани такмичари из веслања (Стив Редгрејв), бокса (Емануел Пакјао) и рагбија (Џон Вилкинсон); док су зимски спортови имали само једног кандидата (Оле Бјорндален). Сви остали спортови за овакве прилике не постоје… Да су рукомет, одбојка и ватерполо популарни у Америци, вероватно би слика била другачија…
Нама у Србији, као навијачима Новака Ђоковића, стало нам је да докажемо да је управо он најбољи спортиста свих времена. Као што је то Никола Тесла био у науци.
Понекад бројеви нису довољне да би се стекле опште симпатије. Тесла је дуго морао да доказује да је бољи од Едисона, као и Ђоковић да је изнад Федерера (и Надала) ма колико сви аргументо били на својој страни. Тешко је у западном свету превалити преко усана да је један Србин најбољи на свету. Не зато што ми Срби имамо лошу репутацију… Исто би било и са било којом другом „малом” земљом.
Оног тренутка кад је Ђоковић оставио Федерера иза себе, наметнуо се и као један од најбољих спортиста свих времена, баш зато што су на то место многи годинама стављали Федерера. Међутим, тешко им је сада да такву почаст припишу Ђоковићу који у тенису држи све најпрестижније рекорде.
Ђоковић је постао најбољи тенисер на свету у најчувенијој ери тениса, у конкуренцији са Федерером и Надалом, али и још неким другим асовима као што су Енди Мари, Станислас Вавринка, Дел Потро… Ђоковић траје већ две деценије, одолева налетима многих генерација, и по свему судећи закорачиће у 38. годину живота са челне позиције на светској АТП листи…
Ђоковић је савладао и многе друге препреке пред којима би се свако сломио. Познато је кроз шта је све морао да прође за време пандемије вируса корона, када је свесно остао без неколико важних трофеја и тиме довео у питање своју каријеру. Све то донекле подсетило је на оно што се пре шест деценија догађало Мухамеду Алију, такође заступнику Трећег света…
Ретки су врхунски спортисти који су због својих уверења били спремни да жртвују и своје каријере и астрономске своте новца, а Ђоковић је протеклих година, као Али некада, показивао пркос који понекад има превисоку цену.
Да ли можете да замислите Месија или Роналда да, у напону снаге, због неких својих веровања – која немају везе са спортом – пропусте неколико сезона. Како би изгледале њихове каријере? Како би изгледао фудбал? Како би изгледала индустрија спорта и забаве? Како би изгледала листа најбољих фудбалера свих времена, поредак играча с највећим зарадама, с највишим спонзорским уговорима…
А знамо како је све то изгледало у боксу, кад три и по године није било Мухамеда Алија (због одбијања да иде у рат). И видели смо како су изгледале тениске сезоне у којима је Новак Ђоковић свесно напустио трон. Обојица су, упркос свему, смогли снаге да се врате на врх и да покажу да су више од спортиста.
Припремила А.Ђ.
