27.10.2025 Скопље
Било на маргинама или у политичком мејнстриму, у Србији су увек постојале крајње десничарске организације које су, са мање или више успеха, отказивале разне догађаје са којима се не слажу, застрашивале рањиве групе, сукобљавале се са властима, а понекад чак и радиле за њих.
Њен вођа, Дамњан Кнежевић, ухапшен је због сумње на расну дискриминацију након што је у интервјуу изјавио да ће се у петак „осветити мигрантима“, као и људима који бораве у шаторима испред Скупштине.
С друге стране, Антифашисти Београда одржали су контрапротест, наводећи да скуп „Народна патрола“ представља ширење мржње и позив на насиље над мигрантима, посебно афричког и азијског порекла, под маском лажне бриге за безбедност и добробит српског народа.
Иако је „Народна патрола“ најпознатија по својим антимигрантским акцијама, она није једина крајње десничарска организација која опстаје упркос својим, благо речено, контроверзним ставовима и идеологији која — експлицитно или имплицитно — укључује расизам и дискриминацију према другим рањивим групама и припадницима других националности.
Међу најпознатијим покретима овог типа су „Левијатан“ и „Српска десница“, чији су представници Павле Бихали и Миша Вацић, заједно са Гораном Давидовићем — Фирером, бившим вођом забрањене организације „Национални строј“, ове године удружили снаге како би формирали Партију српских националиста.
Иако је „Национални строј“ забрањен 2011. године, а Давидовић седам година касније осуђен за подстицање верске, расне и националне мржње, 2020. године та пресуда је поништена, након чега се вратио у Србију и најавио нове политичке активности.
С друге стране, Српска десница и Левијатан су често повезивани са сарадњом са режимом СНС-а, а сам Вацић је био запослен у Канцеларији за Косово и Метохију. Навео је да га је Вучић упознао „када је лепио плакате са натписом ‘Булевар Ратка Младића’“, што је, како је рекао, „штитило дечаке који су ухапшени јер су то радили пред њим“.
Левијатан је такође повезиван са властима. Бивши члан Борис Кнежевић изјавио је да се Бихали хвалио „добрим односима са Небојшом Стефановићем, а затим и са министром унутрашњих послова Александром Вулином и са целом Управом криминалистичке полиције“.
Народна патрола, која организује протест против миграната, ретко је директно повезивана са властима, а сам Кнежевић је увек тврдио да се бори против „Вучићевог режима“. Међутим, иако су често присуствовали антивладиним протестима, дешавали су се и инциденти и сукоби са другим демонстрантима.
Социолог Дарио Хајрић објашњава да крајње десничарски покрети и данас постоје јер у већој или мањој мери функционишу као једно од бројних „кракова“ СНС-а, одговорних за уличне акције које често прелазе границу закона — односно за насиље, застрашивање и за стварање атмосфере страха у јавности.
„Ауторитарни режими користе страх као оруђе – када се човек плаши, потребна му је заштита, и управо то режимски насилници највише рекламирају. Тренутно имамо наводне претње једне од тих организација усмерене ка Кациланду јер су њихови чланови, изгледа, изненада – после више од седам месеци – открили да се у центру града налази паравојни режимски камп“, каже Хајрић.
Према његовим речима, „савез“ између владе и крајње деснице не би требало претварати у идеолошко питање.
„Ове групе су на кратком ланцу, и највероватније на буџету безбедносних служби. А судећи по недавном неонацистичком скупу у Санкт Петербургу, можемо претпоставити да се то не односи само на наше службе“, истиче социолог.
Припремила А.Ђ.
