ПОСТ КАО РЕСЕТ ЗА ИМУНИ СИСТЕМ

Estimated read time 1 min read

30.10.2025 Скопље

Према најновијем истраживању научника са Универзитета Јужне Калифорније (USC), тродневни пост може у потпуности да регенерише имуни систем. Тим који предводи др Валтер Лонго открио је да ускраћивање хране током 72 сата приморава организам да потроши резерве глукозе и масти, што покреће процес дубинске детоксикације и елиминације оштећених ћелија, токсина и старих белих крвних зрнаца.

Када се након тога поново почне са исхраном, тело активира хематопоетске матичне ћелије које производе нов талас здравих, потпуно функционалних имуних ћелија. Другим речима, имуни систем пролази кроз неку врсту „ресетовања“ – чисти се и обнавља изнутра.

Овај феномен је, према резултатима студије, примећен и код мишева и код људи, укључујући пацијенте који су пролазили кроз хемиотерапију и код којих је након циклуса поста дошло до значајног побољшања у функционисању имуног система.

Обнављање одбрамбеног система

Др Лонго објашњава да се током поста искључује кључни ген познат као PKA (протеин киназа А), што омогућава матичним ћелијама да уђу у регенеративни режим. Тако тело, практично, „поново гради“ свој одбрамбени систем од темеља.

У том процесу долази до смањења активности ензима PKA који у нормалним условима спречава матичне ћелије да се деле и обнављају. Када се овај ензим „искључи“, организам шаље сигнал матичним ћелијама да је време за регенерацију. То значи да се старе, оштећене или нефункционалне ћелије имуног система уклањају, а на њихово место настају нове, младе и потпуно здраве ћелије.

Научници овај процес описује као „биолошко ресетовање“ — тело, схватајући да је у стању недостатка хранљивих материја, покреће дубоку унутрашњу обнову како би повећало своје шансе за опстанак.

Када се након поста поново уведе исхрана, активирају се хематопоетске матичне ћелије у коштаној сржи које почињу да производе нове беле крвне ћелије, укључујући лимфоците, неутрофиле и макрофаге. Резултат је практично „нови“ имуни систем — очишћен од оштећених компоненти и поново способан да се ефикасно бори против инфекција и упала.

Лонго и његов тим наглашавају да овај процес није само краткорочни ефекат глади, већ природни, еволутивни механизам који тело користи да би се заштитило у условима оскудице. Људски организам, кажу они, није прилагођен сталном изобиљу хране — повремени периоди без уноса калорија могу, у одређеним околностима, активирати унутрашње системе самопоправке који су у савременом начину живота углавном „успавани“.

Ризици тродневног поста

Иако стручњаци упозоравају да су потребна додатна истраживања и да се овакви постови морају спроводити под медицинским надзором, резултати указују на то да контролисано гладање може да постане природан начин за подстицање имунитета и ћелијске обнове – посебно код старијих особа и оних са ослабљеним одбрамбеним механизмима.

Иако резултати истраживања др Валтера Лонга делују импресивно, тродневни пост носи одређене ризике — посебно ако се спроводи без лекарског надзора или код особа које већ имају здравствене проблеме. Ево најважнијих потенцијалних опасности:

Пад шећера у крви (хипогликемија)

Код особа које имају дијабетес или инсулинску резистенцију, вишедневни пост може изазвати опасно низак ниво глукозе у крви. Симптоми могу бити слабост, вртоглавица, дрхтавица, знојење и губитак свести.

Пад крвног притиска и дехидрација

Недостатак уноса соли и течности током поста може довести до пада притиска, мучнине и осећаја дезоријентације. Организам убрзано губи електролите, што ремети рад мишића и срца.

Губитак мишићне масе

Иако тело током поста прво троши глукозу и масти, након дужег периода почиње да разграђује и протеине из мишића, што може довести до физичке слабости и споријег опоравка.

Хормонални дисбаланс

Пост дуже од 48 сати може утицати на ниво хормона — код жена на циклус и плодност, а код мушкараца на ниво тестостерона. Код оба пола може се појавити раздражљивост, несаница или пад концентрације.

Погоршање хроничних болести

Особе које имају болести срца, бубрега, јетре или система за варење не би требало да посте без медицинског надзора, јер ограничен унос хранљивих материја може да изазове погоршање стања.

Опасност за старије и ослабљене особе

Код старијих људи пост може изазвати исцрпљеност, пад имунитета и успорен метаболизам, што је супротно жељеном ефекту.

Због свега тога, и сам др Лонго у својим публикацијама наглашава да је овај тип поста део строго контролисаних медицинских студија и да није намењен за спонтано експериментисање код куће. Уместо потпуног поста, многи стручњаци препоручују модификовани пост који омогућава минималан унос хранљивих материја, а ипак подстиче регенерацију ћелија.

Припремила А.Ђ.

Pročitajte i ovo

Pročitaj više od ovog novinara