29.04.2024 Скопље
Иако у Србији не постоје егзактни подаци колико жена годишње уради вантелесну оплодњу, а колико њих из тог процеса изађе са бебом у рукама, процене говоре да сваки седми пар у нашој земљи има проблем са неплодношћу, а број партнера на Балкану који не могу да постану родитељи порастао је чак за трећину у последње три деценије.
Подаци изведени из последњег пописа становништва такође сведоче да свака трећа особа у нашој земљи нема децу, а пракса показује да се парови који се боре за потомство сусрећу са разним изазовима и недостатком подршке околине.
Резултати истраживања које је спровео ИВФ центар, удружење које се бави планирањем породице и проблемом инфертилитета, показује да чак 89 одсто запослених од својих надређених и колега очекује разумевање и подршку, а често се суочава са недостатком разумевања на радном месту.
„Питање усклађивања радних обавеза и обавеза које изискује лечење неплодности или проверу плодности, представља посебан изазов за више од половине парова који су учествовали у нашем истраживању. Већина запослених ослања се на слободне дане како би обавили прегледе, док готово две трећине жена мора да узме боловање у склопу лечења неплодности. Иако је већини послодаваца и колега познато да се њихове колеге суочавају са проблемом неплодности, емпатија и разумевање често изостају. Запослене жене не могу раније да изађу са посла да би ишле на прегледе и обавиле друге здравствене активности у вези са биомедицински потпомогнутом оплодњом. Иако ова медицинска процедура траје 10–15 дана, припреме за њу веома су стресне и због тога је важно да колеге и шефови на послу имају разумевање и олакшају овај поступак женама које кроз њу пролазе”, истиче Сандра Јовановић, председница ИВФ центра и ауторка овог истраживања.
Она додаје да велики број запослених сматра да им је теже да напредују на послу услед њихове борбе за бебу, а не изненађује ни податак да половина испитаника сматра да инфертилитет утиче на њихову продуктивност на послу. Сандра Јовановић истиче да је имплементација својеврсне „политике плодности” од кључног значаја за све оне који планирају породицу, имају проблем са зачећем или могу да буду потенцијална подршка неком пару који се бори са стерилитетом.
„У свету подршка запосленима који пролазе кроз проблеме плодности и планирања породице све више постаје императив. Велике компаније већ су увеле својеврсну ’политику плодности’ јер су свесне важности овог питања. Због тога ми ускоро почињемо са имплементацијом радионица о планирању породице у радним организацијама. Радионице ће понудити различите моделе и алате за стварање подржавајућег и инклузивног радног места за све запослене, без обзира на изазове које имају у свом приватном животу. Жеља нам је да створимо радно окружење које не само да подржава запослене у њиховим личним изазовима већ их оснажује да се осећају цењено и подржано током тешког периода кроз који пролазе у борби за бебу”, закључује председница ИВФ центра.
Припремила А.Ђ.
