05.11.2025 Скопље
Иако би се, с обзиром на достигнућа у развоју медицине, биологије, анатомије и сродних природних наука, могло помислити да већ све знамо о људском телу, научници још једном доказују да то није случај.
Тако су тек 2017. године научници међу органе уврстили мезентеријум – структуру у дигестивном систему која је била позната и раније.
Годину дана касније, аустралијски неуронаучник Џорџ Паксиноз идентификовао је нови нервни центар у људском мозгу, који не постоји код мајмуна, иако се и даље води дебата да ли је то само анатомска структура или физиолошки орган.
Недавно је истраживачки тим са Универзитета у Вирџинији открио потпуно нови део људског тела.
Није у питању нова кост или нешто велико и опипљиво. Ово откриће се може посматрати само под електронским микроскопом, јер је мања чак и од митохондрије, једног од најмањих делова у нашим (и животињским) ћелијама.
Нова органела (назив који се даје структурама у ћелијама које имају своје функције, слично органима у телу) добила је име хемифузом. Откривен је током проучавања филамената – ситних структура које помажу ћелији да одржи свој облик и делују као „носећи стубови“.
Хемифузом је први пут примећен на микроскопским сликама, где се више пута појављивао облик који подсећа на „Снешка са марамом“, са мањом „главом“ и већим „телом“ раздвојеним „марамом“, односно танком мембраном, објаснио је ванредни професор Сехам Ебрахим, део тима који је открио органелу.
Хемифузом има пречник од само 100 нанометара. Поређења ради, ако би се 10.000 поређало један поред другог, заузимали би дужину (или висину) од само једног милиметра.
Његова функција је још увек непозната
Прецизна функција ове органеле још увек није позната. Тим Сехама Ебрахима претпоставља да су хемифузозоми укључени у дистрибуцију, рециклажу и одлагање протеина у ћелијама.
Ако се ова хипотеза покаже тачном, проучавање хемифузозома могло би значајно допринети истраживању Алцхајмерове болести, једне од најразорнијих болести нашег времена.
У раду објављеном у мају 2025. године у часопису Nature Communications, научници наводе да хемифузозоми могу играти кључну улогу у рециклирању или одлагању ћелијских мембрана.
Пошто овај процес спречава накупљање отпада у ћелијама, истраживачи претпостављају да би хемифузозоми могли бити повезани са развојем Алцхајмерове болести. Наиме, познато је да се болест често јавља као резултат лошег уклањања абнормалних протеина у мозгу.
Припремила А.Ђ.
