ШТА ЈЕ ЗАПАД ИЗГУБИО У БОРБИ СА СОПСТВЕНИМ НАСЛЕЂЕМ

Estimated read time 1 min read

11.11.2025 Скопље

Британски путописац Џоел Деј, након недавне посете Казахстану, у чланку за портал UnHerd описао је како га је ово путовање натерало да преиспита однос према архитектонском и културном наслеђу у својој земљи. Он је уочио да су трагови бољшевичке револуције, иако стари више од века, и даље видљиви у јавном простору савременог Казахстана.

Посебно га је импресионирала фасада биоскопа „Арман“, на којој бакарни рељеф приказује редове казахстанских коњаника предвођених женом – симболом домовине и револуционарног духа. Тај призор, како је записао Деј, делује као „живи подсетник на историју“ уместо као предмет за брисање из сећања.

Деј је подсетио да се од 2020. године у Великој Британији воде жестоке дебате око тога да ли споменике и симболе колонијалне ере треба уклонити из јавних простора. Реч је о личностима које су, према савременим тумачењима, биле повезане са расизмом и трговином робљем.

Кампање у Јужној Африци и покрет Black Lives Matter подстакли су нови талас антиколонијализма у британској јавности. Многи споменици, стари и по неколико векова, постали су мета гнева као наводни „саучесници“ модерног расизма. Анкете из 2020. показале су да већина Британаца подржава њихово уклањање.

За разлику од тога, у бившим комунистичким земљама, сматра Деј, уметност из совјетског периода добила је другачији живот. Сваки елемент те уметности, од мозаика до мурала, пронашао је ново значење без губитка уметничке вредности.

„Комунистичка уметност се трансформисала из политичког симбола у пуноправну културну естетику,“ истиче Деј. Нестанком идеолошког садржаја, ова дела постала су јавна културна баштина – доступна свима, без политичке стигме.

Према Деју, становници бивших комунистичких земаља боље разумеју историју и односе се према прошлости без потребе да је избришу.

„Много је лакше критиковати споменике него разумети праве узроке несавршености модерног друштва,“ закључује он.

Тако је његово путовање у Казахстан постало не само географско, већ и културно огледало у којем Запад може видети сопствену нетрпељивост према сопственом наслеђу.

Припремила А.Ђ.

Pročitajte i ovo

Pročitaj više od ovog novinara