17.11.2025 Скопље
Проблеми са менталним здрављем представљају растућу кризу међу децом и тинејџерима широм Европе, а стручна подршка критично недостаје, наводи се у новом извештају Светске здравствене организације (СЗО). Према њиховој анализи, чак један од седам Европљана млађих од 20 година суочава се с проблемом менталног здравља, што је пораст за трећину у последњих 15 година.
Подаци су посебно забрињавајући за девојчице – једна од четири у узрасту од 15 до 19 година пријављује проблеме са менталним здрављем. Растућој забринутости последњих година допринели су бројни фактори, а извештај као потенцијалне покретаче наводи социјалну изолацију, пандемију COVID-19, актуелне геополитичке сукобе и социоекономску нестабилност.
Анализа је показала и велике разлике међу државама. Тинејџери на Фарским острвима, Исланду и у Данској имају најбоље ментално благостање, док су се на дну листе нашли млади у Украјини, на Кипру и у Пољској.
Извештај СЗО-а наглашава да је приступ професионалној подршци и даље велики проблем широм континента. Отприлике четвртина европских земаља нема организоване услуге за ментално здравље младих у заједници, док једна од пет земаља нема ни успостављене наменске политике за ментално здравље.
„Овај извештај је позив на буђење“, рекао је др Жоао Бреда, стручњак за безбедност пацијената и квалитет здравствене неге при СЗО-у. „Свако дете и млада особа има право на подршку менталном здрављу и висококвалитетну негу“, додао је.
Реч је о првом извештају који свеобухватно прикупља податке о менталном здрављу деце и младих у европској регији СЗО-а, која обухвата 53 земље Европе и централне Азије. У њему се истиче хитна потреба за адекватном лично оријентисаном негом, посебно у време када се млади за емоционалну подршку све више ослањају на чатботове са вештачком интелигенцијом (AI) попут ChatGPT-а, што понекад доводи до трагичних исхода.
СЗО је стога позвала земље да предузму хитне кораке за побољшање менталног здравља младих, укључујући већа улагања у услуге менталног здравља и преобликовање програма како би ефикасније одговарали њиховим потребама. „Делујући сада, земље могу изградити отпорне системе који помажу наредним генерацијама да напредују“, закључио је Бреда.
Припремила А.Ђ.
