РАСТЕ БРОЈ БАКТЕРИЈСКИХ УПАЛА ПЛУЋА

18.11.2025 Скопље

Расте број пнеумококних инфекција, вакцинисано је тек 9.000 грађана, обухват имунизацијом старијих особа и грађана је у ризику и даље је забрињавајуће низак упркос увођењу обавезне вакцинације деце, саопштило је данас Удружење „Пуним плућима“.

Истичу да пнеумококна болест, коју изазива бактерија Streptococcus pneumoniae, и даље представља значајан јавноздравствени проблем, нарочито међу децом и особама старијим од 65 година иако је увођење обавезне вакцинације деце 2018. године довело до значајног смањења броја тешких инфекција.

Бактерија Streptococcus pneumoniae често се налази на слузокожи носа и ждрела, нарочито код деце, где је колонизација присутна код чак 60 одсто малишана млађих од две године.

Иако код здравих особа обично не изазива симптоме, пнеумокок у одређеним околностима може изазвати читав низ обољења, од запаљења средњег уха, које погађа готово 80 одсто деце до друге године живота, до тешких и потенцијално смртоносних инфекција као што су упала плућа, сепса и менингитис.

Пулмолог, председник Републичке стручне комисије за пулмологију и заменик директора Института за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић“ Александар Совтић указао је да пнеумококна болест нема сезону, али у јесење – зимском периоду деца чешће обољевају од респираторних вирусних инфекција, а познато је да удружене вирусно – бактеријске инфекције могу довести до тежих клиничких форми болести.

„Управо зато у овом периоду године бележимо најтеже облике респираторних инфекција код деце. Подаци Националне лабораторије за пнеумокок, као и наши клинички налази, јасно указују да десетовалентна вакцина, коју тренутно користимо, не пружа довољну заштиту. У национални програм имунизације требало би уврстити вакцину са најмање тринаест серотипова, јер шири обухват серотипова значи и већу заштиту од тешких облика болести. Важно је да и деца и одрасли, нарочито особе са хроничним обољењима попут дијабетеса, малигнитета, астме или ХОБП, буду имунизовани против пнеумокока. Увођење вакцина са већим обухватом серотипова представља важан корак у превенцији тешких инфекција и заштити најугроженијих“, објашњава Совтић.

Обољења изавана стрептококом пнеумоније представљају значајан глобални јавно здравствени проблем, кажу у Инстититу јавно здравља Србије, а вршилац дужности директора Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ Верица Јовановић подсећа да је у Србији пнеумококна кон‌југована вакцина уведена у Календар обавезне имунизације за лица одређеног узраста у априлу 2018 године.

„Примарна вакцинација се до 2023. године спроводила са три дозе вакцине, од навршена два месеца до шестог месеца живота, уз ревакцинацију једном дозом у другој години живота, а од 2023. године примарна вакцинација се спроводи са две дозе вакцине, уз ревакцинацију у другој години живота. Обухват примарном вакцинацијом од увођења вакцине кретао се од 88,4 одсто (2020. године) до 92,3 одсто (2024 године), док су вредности обухвата првом ревакцинацијом у другој години живота биле ниже тј. испод 90 одсто. Према националном програму имунизације, поред обавезне имунизације деце у првој, односно другој години, спроводи се и обавезна имунизација против пенеумокока лица у посебном ризику, као и према епидемилошким индикацијама“, нагласила је Јовановић.

Ризик од оболевања и компликација посебно је изражен код одраслих са хроничним болестима, дијабетесом, хроничном опструктивном болешћу плућа (ХОБП), малигнитетима и болестима срца, као и код особа без слезине или са тешким поремећајем имунитета.

Пнеумококна пнеумонија најчешћи је облик бактеријске упале плућа, са процењеном стопом смртности од око 15 одсто, док код инвазивних облика болести, када бактерија продре у крвоток, мозак или плућну марамицу, смртност, нарочито код пнеумококног менингитиса достиже и до 30 одсто.

Пулмолог и директор Клинике за плућне болести УКЦ Србије Михаило Стјепановић указао је да је вакцинација једноставан и изузетно ефикасан начин да се спрече тешке компликације попут упале плућа, погоршања основне болести, сепсе, менингитиса, па и смртних исхода.

„Међутим, у нашој земљи се годишње против пнеумокока вакцинише свега око 9.000 грађана из ризичних група. Имајући у виду да од респираторних и других хроничних болести, дијабетеса, кардиоваскуларних и других, болује више стотина хиљада људи, јасно је да велики број грађана остаје практично незаштићен. Зато смо као струка публиковали препоруке које дефинишу групе становништва у највећем ризику и код којих је имунизација против пнеумокока посебно важна. На Клиници за пулмологију свим пацијентима приликом отпуста препоручујемо вакцинацију, јер верујемо да је превенција најбоља терапија. На тај начин чувамо не само здравље наших пацијената, већ и њихов квалитет живота“, каже Стјепановић.

Болести изазване бактеријом Streptococcus pneumoniae имају посебан значај и у инфектологији, будући да се инфектолози најчешће сусрећу са најтежим формама, пнеумонијом, менингитисом и сепсом.

Инфектолог УКЦ Србије и заменица директора Клинике за инфективне и тропске болести УКЦ Србије Ивана Милошевић изјавила је да се у пракси срећу готово свакодневно, а форма и тежина болести зависе од узраста пацијента и коморбидитета.

„Посебно су угрожене старије особе, пушачи, болесници са ХОБП, дијабетесом, цирозом јетре, хроничним кардиоваскуларним болестима, као и имунокомпромитовани пацијенти. У ту групу спадају особе са ХИВ инфекцијом, хематолошким малигнитетима, они који су на биолошкој терапији, хемиотерапији или кортикостероидима, као и пацијенти са трансплантираним органима. Све ове групе треба вакцинисати против пнеумокока, а код оних који примају имуносупресивну терапију, вакцинацију је потребно спровести пре почетка лечења, односно пре трансплантације. У том смислу, примена савремених вакцина са ширим обухватом серотипова представља идеалан начин да се најугроженије групе, као и старије особе, заштите у најкраћем року. Такође превенција свих обилка пнеумококне инфекције путем вакцинације је посебно значајна са аспекта мање потребе за применом антибиотика, што на дуже стазе значи и мању резистенцију на њих“, напомиње Милошевић.

Оља Ћоровић из Удружења „Пуним плућима“ истиче да је ситуација када је реч о вакцинацији старијих грађана забрињавајућа.

„Многи људи, нарочито они који болују од тешких или хроничних болести, нису ни свесни да имају право на бесплатну вакцину против пнеумокока. Нажалост, често то сазнају тек када се суоче са тешком инфекцијом коју је било могуће спречити. Вакцина не значи само превенцију, већ за многе пацијенте може представљати разлику између живота и смрти. Са друге стране, лекарима је од скоро олакшан рад јер је уз подршку Министарства здравља имплементиран тзв. систем потсетника у здравственом информационом систему, па када пацијент уђе у ординацију, ИТ систем обавештава лекара да препоручи ову врсту имунизације ако је пацијент кандидат за њу. Зато позивам све одрасле у ризику да искористе право на бесплатну и ефикасну заштиту“, поручила је Ћоровић.

Светски дан борбе против пнеумоније обележава се сваке године 12. новембра, а поводом тог дана удружење „Пуним плућима“ организовало је данас едукативну конференцију о унапређењу заштите становништва против бактерије Пнеумокок.