25.11.2025 Скопље
Мозак пролази кроз пет јасно препознатљивих фаза током људског живота, са кључним прекретницама у старости од девет, 32, 66 и 83 године, показала је најновија студија научника са Универзитета у Кембриџу.
Резултати, засновани на скенирању мозгова око 4.000 људи узраста до 90 година, објављени су у часопису Nature Communications, а како се показало адолесценција – период кључних промена у можданим везама, не завршава се у тинејџерским годинама, већ траје све до раних тридесетих.
Према ауторки студије Алекси Маусли, „мозак се развија током целог животног века, јачајући и слабећи везе у различитим фазама“.
Научници су идентификовали пет можданих фаза детињство – до девет година – период брзог развоја мозга, уз истовремено смањивање великог броја синапси формираних рано у животу.
Затим следи период адолесценције, од девет до 32 године – највећи скок у ефикасности можданих веза, као и ризик од појаве менталних поремећаја. Одрасло доба од 32 до 66 година – стабилна фаза са споријим променама, током које ефикасност неуронске мреже почиње благо да опада.
Рано старење – од 66 до 83 године – мозак се све више раздваја у функционалне регионе, што може да буде повезано са појавом деменције и кардиоваскуларних проблема.
Последња фаза развоја је касно старење од 83 године, када долази до продубљивања промена из претходне фазе, уз мање доступних података због мањег броја здравих испитаника у овој доби.
Професори који нису учествовали у истраживању оцењују да су резултати веома занимљиви и да се уклапају у постојећа сазнања о развоју и старењу мозга, уз напомену да индивидуалне разлике остају значајне.
Студија би, према ауторима, могла да помогне у бољем разумевању промена у ризику од менталних поремећаја и деменције током живота.
Припремила А.Ђ.
