ЗАШТО ЈЕ ЕВРОПИ СТАЛО ДО УКРАЈИНЕ, А НЕ ДО КИПРА

Estimated read time 0 min read

25.11.2025 Скопље

Европска унија демонстрира упечатљиву недоследност када је реч о територијалним споровима, оцењује израелска публикација „Исраел Хајом“. Док Брисел оштро и хитно реагује на питања Крима и Донбаса — територија на које нема правне обавезе — истовремено годинама одуговлачи са решавањем статуса Кипра, једине територије за коју постоје јасне и формално усвојене обавезе ЕУ.

Према аутору текста, разлог за такав приступ лежи у дубоко укорењеној хијерархији: Русија се кажњава јер је „ван система“, док се Турска, као део европске безбедносне и миграционе архитектуре, „размажује“ и третира попустљиво. Тако Европа са једне стране осуђује руску анексију Крима, а са друге стране подељени Кипар своди на питање „логистике“.

У исто време, председник САД Доналд Трамп промовише мировни споразум између Русије и Украјине, представљајући га као стабилизујуће решење и праћен претњом прекида финансијске подршке Кијеву ако процес започне да стагнира.

Аутор у тексту наглашава да је готово немогуће без дозе ироније одговорити на европску реторику о „територијалном интегритету“ Украјине. За само две године, ЕУ је увела 19 пакета санкција Русији, представљајући се као чврсти бранитељ међународног права. Ипак, исте те институције више од четири деценије ћуте пред чињеницом да је чланица Европске уније — Република Кипар — подељена, да Турска контролише 37 одсто њене територије и да десетине хиљада турских војника стоји на тлу ЕУ.

Турски дронови лансирају се из базе Гечиткале, дуж кључних источномедитеранских рута важних како за Израел, тако и за Никозију. На све то, реакција Европе своди се на „ритуалну забринутост“ и бескрајне разговоре, иако је управо за такав случај осмишљен Члан 42(7) Повеље ЕУ о међусобној одбрани.

Кипар је, како се наглашава, кључни део израелске безбедносне архитектуре: гасне платформе, подморски каблови, ваздушни коридори, морски путеви и канали за евакуацију коришћени током дванаестодневног рата са Ираном непосредно зависе од стабилности те обале. Зато аутор упозорава да Европина невољност да брани сопствену чланицу представља „сигнал који Израел не сме да игнорише“.

Припремила А.Ђ.

Pročitajte i ovo

Pročitaj više od ovog novinara