АМЕРИЧКИ САВЕЗНИЦИ НА ПАЦИФИКУ НЕ ВЕРУЈУ ВАШИНГТОНУ

01.12.2025 Скопље

Ре­ги­он за­пад­ног Па­ци­фи­ка по­стао је пре­те­сан за тра­ди­ци­о­нал­не си­ле и но­ве игра­че ко­ји пре­те да пре­о­кре­ну од­нос сна­га у том де­лу све­та. На­рав­но, сви са зеб­њом гле­да­ју у прав­цу Ки­не, у на­ди да Пе­кинг не­ће по­ку­ша­ти вој­ним пу­тем да Тај­ван вра­ти у са­став ма­ти­це. По­кре­та­ње ки­не­ске вој­ске и ин­тер­вен­ци­ја си­лом на коп­ну и у во­да­ма око Тај­ва­на, не­сум­њи­во би тај део све­та уву­кла у рат. У то не тре­ба сум­ња­ти, по­ру­чу­је Гор­дон Флејк, шеф „Цен­тра Перт УСА­зи­ја” при Уни­вер­зи­те­ту „За­пад­на Аустра­ли­ја”. Он је је­дан од во­де­ћих свет­ских струч­ња­ка за ре­ги­он Ин­до-Па­ци­фи­ка.

„Пи­та­ње по­тен­ци­јал­ног вој­ног су­ко­ба око Тај­ва­на је ве­о­ма сло­же­но. Ре­ци­мо, Аустра­ли­ја би мо­ра­ла да се укљу­чи у ши­ри су­коб ко­ји би по­кре­ну­ла ки­не­ска вој­на ак­ци­ја усме­ре­на ка Тај­ва­ну. Не за­то што Аустра­ли­јан­ци же­ле да ра­ту­ју, већ због то­га што, ако Ки­на не бу­де за­у­ста­вље­на на том пр­вом ко­ра­ку, су­коб ће се про­ши­ри­ти на цео за­пад­ни Па­ци­фик. Јер, не за­бо­ра­ви­те, во­де око Тај­ва­на за­пљу­ску­ју и оба­ле Фи­ли­пи­на и Ја­па­на. Ту су и Ју­жна Ко­ре­ја и Ви­јет­нам, ко­ји је са Ки­ном већ имао ору­жа­ни су­коб”, об­ја­шња­ва про­фе­сор Флејк.

Из То­ки­ја су по­ру­чи­ли да би ки­не­ски на­пад на Тај­ван мо­гао да угро­зи оп­ста­нак Ја­па­на. Иза то­га сто­ји страх од све бр­жег раз­во­ја ки­не­ске вој­не си­ле. На­и­ме, 2005. го­ди­не Ки­на и Ја­пан су ула­га­ли исто­вет­не из­но­се за од­брам­бе­ну ин­ду­стри­ју. Ки­на да­нас, ка­же Флејк, ула­же у вој­ску шест пу­та ви­ше од Ја­па­на.

Тр­ка у на­о­ру­жа­њу у за­пад­ном Па­ци­фи­ку је одав­но по­че­ла. Ки­на гра­ди ну­кле­ар­не под­мор­ни­це, но­са­че ави­о­на, „не­ви­дљи­ве” ави­о­не. Аустра­ли­ја је по­кре­ну­ла на­бав­ку аме­рич­ких атом­ских под­мор­ни­ца кла­се „Вир­џи­ни­ја”, ко­је ће но­си­ти „то­ма­хавк” ра­ке­те. То је са­мо део па­ке­та. У ње­му су и хе­ли­коп­те­ри АХ-64 „апач”, ра­ке­те ХИ­МАРС, си­стем про­тив­ва­зду­хо­плов­не од­бра­не ба­зи­ран на изра­ел­ској ан­ти­ра­кет­ној од­бра­ни. Го­во­ри се и о на­бав­ци не­ви­дљи­вих ави­о­на Б-21 „рај­дер” ко­ји су раз­ви­је­ни за на­пад на ко­манд­не цен­тре и ва­жне ци­ље­ве уну­тар Ки­не.

„На­рав­но, сви­ма је ја­сно да је у том де­лу све­та си­ла број је­дан и да­ље Аме­ри­ка. Ње­на вој­на моћ је не­сум­њи­ва. И сви се осла­ња­ју на са­ве­зни­штво са Аме­ри­ком, у на­ди да ће ако до­ђе до су­ко­ба, Аме­ри­ка во­ди­ти од­бра­ну. Али ту по­сто­ји јед­на озбиљ­на ди­ле­ма. Шта ако се Аме­ри­ка по­ву­че из по­тен­ци­јал­ног су­ко­ба. Шта­ви­ше, у ве­ћи­ни кру­го­ва ко­ји се ба­ве том те­ма­ти­ком, по­сто­ји ве­ро­ва­ње да ће Аме­ри­ка си­гур­но од­сту­пи­ти”, об­ја­шња­ва Флејк.

Он лич­но, а ина­че је ро­ђе­ни Аме­ри­ка­нац, по­ре­клом из Ари­зо­не, си­гу­ран је да би Аме­ри­ка оста­ла по стра­ни. На пи­та­ње зар је Ки­на ствар­но то­ли­ки без­бед­но­сни про­блем за сво­је ком­ши­је, наш са­го­вор­ник об­ја­шња­ва да су они Ки­ну пре шест го­ди­на ви­де­ли као по­жељ­ног по­слов­ног парт­не­ра. Без­бед­ност и по­тен­ци­јал­не прет­ње би­ли су у дру­гом пла­ну. Да­нас је обр­ну­то. Ком­ши­је за­зи­ру од Ки­не, а по­сло­ва­ње и парт­нер­ство су у дру­гом пла­ну.

„Ки­на нас је обо­га­ти­ла. Сви до­бар део на­шег бла­го­ста­ња ду­гу­је­мо Ки­ни. Аустра­ли­ја је има­ла од­лич­ну са­рад­њу са Ки­ном. Тр­го­ви­на и роб­на раз­ме­на су и да­ље на ви­со­ком ни­воу. По­себ­но је би­ла ва­жна са­рад­ња у екс­пло­а­та­ци­ји и тр­го­ви­ни руд­ним бо­гат­стви­ма. Али, она и ова да­на­шња Ки­на су два раз­ли­чи­та све­та. Она се бр­зо ме­ња, мо­дер­на је, на­пре­ду­је, али је по­ста­ла и за­тво­ре­ни­ја, кон­тро­ла вла­сти је при­сут­на и та­мо где је ина­че ни­је би­ло. Пар­ти­ја је за­тво­ре­ни­ја не­го ра­ни­је”, ка­же Флејк.

На су­ге­сти­ју „По­ли­ти­ке” да за­пад­не вред­но­сти ни­су бо­гом да­не за све на­ро­де и дру­штва на све­ту, наш са­го­вор­ник се сла­же. На опа­ску да За­пад ме­ња пра­ви­ла игре, да му ни­је стра­но да на­пад­не ме­ђу­на­род­но при­зна­те зе­мље, као што је то био слу­чај са СР Ју­го­сла­ви­јом, он ка­же да у ме­ђу­на­род­ној по­ли­ти­ци не по­сто­ји кон­стан­та већ са­мо ин­те­ре­си.

„Све се су­штин­ски про­ме­ни­ло на­кон за­вр­шет­ка хлад­ног ра­та. Свет је на­кон рас­па­да СССР-а пре­стао да ула­же у од­бра­ну. Жи­ве­ли смо ле­по, пу­то­ва­ли. Са­да је сву­где не­ста­бил­но. Све­том упра­вља­ју Трамп, Си Ђин­пинг, Пу­тин. Они су ста­ри, не гле­да­ју у бу­дућ­ност. Не­ма­ју ви­зи­ју шта и ка­ко да­ље. Они ја­ча­ју сво­је тре­нут­не по­зи­ци­је и због то­га се по­но­во вра­ћа­мо на по­ла­зну осно­ву хлад­ног ра­та. А то је по­ли­ти­ка од­вра­ћа­ња – ку­пу­је­те оруж­је, спре­ма­те се за по­тен­ци­јал­ни су­коб, а мо­ли­те бо­га за мир”, за­кљу­чу­је Флејк.

Припремила А.Ђ.