04.12.2025 Скопље
Одлуком која има непредвидиве међународне финансијске и политичке последице, Европска комисија (ЕК) изашла је јуче са формалним предлогом да репарациони зајам Украјини, у износу од 168 милијарди евра исфинансира ослонцем на око 210 милијарди евра Руске централне банке, положених у Белгији, а „замрзнутих” након почетка „специјалне војне операције” Русије у Украјини, јавиле су агенције.
„Текст који комисија подноси не решава наше забринутости на задовољавајући начин. Имамо фрустрирајући осећај да нисмо саслушани”, оценио је белгијски министар спољних послова Максим Прево.
Према јучерашњем предлогу ЕК, у оквиру будућег кредита за репарације, 115 милијарди евра намењено је финансирању потреба украјинске одбрамбене индустрије (без обзира на текуће мировне преговоре САД и Русије), док би 50 милијарди евра требало да покрије друге буџетске потребе Кијева. Уз то, 45 милијарди евра, из оквира ширег финансијског пакета вредног око 210 милијарди евра (за финансирање Украјине до 2027) требало би да буду искоришћене за отплату кредита Г7 Украјини од 2024.
Шта је нагнало ЕК да баш сада изађе са оваквим предлогом, неизвесно је. Колико у септембру, ММФ је упозорио ЕУ поводом планова за „репарациони зајам”, ослоњен на замрзнути руски новац у Белгији, на „било какве импликације на међународни монетарни систем”. Колико почетком овог месеца, европском изасланику за санкције Дејвиду О’Саливену предочено је у Вашингтону да САД намеравају да врате Москви руску имовину у ЕУ у случају било каквог потписане мировне повеље, пренео је „Политико”. Готово истовремено, Европска централна банка (ЕЦБ) одбила је 2. септембра предлог изасланика ЕУ да преузме улогу „зајмодавца у крајњој нужди” за прижељкивани зајам за репарације Украјини. Односно да се ЕЦБ прихвати директне финансијске подршке плановима политичке управе ЕУ са „замрзнутим” руским новцем. То значи да у случају да средства ЦБ Русије морају – под одређеним, за Брисел незамисливим околностима (прекид рата, укидање санкција…), сместа да се врате Москви, ЕЦБ одмах отвори своје кеш трезоре.
Ова идеја наишла је на резолутни отпор Банке са седиштем у Франкфурту. За ЕЦБ је из више разлога „немогуће” да приступи такозваном монетарном финансирању, речено је у седишту ЕЦБ Европљанима. Понајпре зато што се то коси са мандатом ЕЦБ, да се не говори о могућим последицама по кредибилитет те банке.
„Обезбеђивање неопходне ликвидности за могуће обавезе враћања имовине руској централној банци је важан део могућег репарационог кредита”, подсетили су из ЕЦБ представника ЕК, пренео је лондонски „Фајненшал тајмс”. Брисел иначе одраније зна да ту количину готовине касе ЕУ (уније, земаља чланица и приватни фондови) за такву „екстра” намену у овом тренутку немају. Односно, да би задуживање под тако критичним условима – обавезе моменталног враћа трећем актеру – вероватно било више него папрено.
Празних шака из Франкфурта, званичници ЕК потом су грозничаво кренули у разраду „алтернативних планова” да се како год знају и умеју снађу да би Украјини дали неопходне милијарде јер су касе тамо изгледа поприлично празне.
У једном тренутку, пре јучерашњег формалног предлога, ЕК је разматрала да Брисел и државе чланице крену да се зајме на међународним тржиштима уз ослонце и на непрецизиране „нове изворе прихода ЕУ”. Од тог „алтернативног плана” очигледно се преко ноћи одустало.
Одлучна да стоји уз Украјину „докле год и колико год треба”, ЕК је јуче изашла са формалним предлогом, који сада улази у следећи круг изјашњава чланства у ЕУ. Према првим најавама, ЕК сада намерава да се у том поступању окрене „Члану 122” Повеље. То зато, да би избегла евентуалну „мину” из Мађарске или Словачке при следећем шестомесечном изјашњавању о продужењу санкција Русији (које подразумева обавезно једногласје). Наиме, тај широко неодређени члан, нуди могућност деловања ЕУ „из солидарности у критичним временима”, где је онда довољна квалификована већина за одлучивање. На пример о продужетку санкција Русији. Како се овакви планови уклапају у актуелне мировне планове и истакнуте намере Вашингтона према руској имовини, и барем „делу санкција”, неизвесно је.
У међувремену, Белгија се не предаје, у надгорњавању са ЕК поводом руског новца на рачунима „Јурклира” у Бриселу. План ЕК је „фундаментално погрешан, угрожава текуће мировне преговоре”, сматра белгијски премијер Барт де Вевер. Он истовремено захтева да лидери свих чланица ЕУ пре самита 18. децембра потпишу „правно обавезујуће, безусловне, неопозиве, по виђењу, заједничке и бројне гаранције” о подели ризика отплате репарационог зајма Украјини. Ко би ово од чланица ЕУ потписао пре 18. децембра, знаће се брзо.
Припремила А.Ђ.
