04.12.2025 Скопље
После „Фајзергејта”, „Катаргејта”, Хуавејгејта” Европску унију потреса нова корупционашка афера – „Колеџгејт”. Најновији бриселски политички скандал већ прети да додатно уздрма већ нарушену репутацију Европске комисије.
Иако је Тужилаштво ЕУ јуче привремено ослободило бившу шефицу дипломатије ЕУ Федерику Могерини и функционера ЕК Стефана Санина након испитивања за малверзације око сумњивих уговора, расте притисак да се Урсула фон дер Лајен суочи са четвртим гласањем о неповерењу у Европском парламенту.
Годину дана након почетка свог другог мандата на месту председнице ЕК Фон дер Лајенова, коју већ муче прозивања да није посвећена транспарентности у свом раду и усред тињајућих тензија са спољнополитичким крилом блока који води Каја Калас, сада мора да пронађе начин да избегне уплитање у аферу која вуче корене из њених првих година на овој функцији.
Ректорка Колеџа Европа Федерика Могерини и директор Генералног директората Европске комисије за Блиски исток Северну Африку и Персијски залив Стефано Санино, као и кодиректор Колеџа Европа Ћезаре Зегрети, који се сумњиче за могуће злоупотребе, превару приликом доделе јавних уговора, као и корупцију, сукоб интереса и кршење професионалне тајне, пуштени су након што их је испитала федерална полиција Западне Фландрије, јер се сматра да у њиховом случају не постоји ризик од бекства, саопштило је Европско јавно тужилаштво ЕППО.
Осумњичени Могеринијева и Санино су у уторак притворени у заједничкој акцији белгијске федералне полиције канцеларија ЕУ за борбу против превара (ОЛАФ) и Европског јавног тужилаштва због сумње да тендерски поступак из 2021. и 2022. године, повезан са оснивањем дипломатске академије при Колеџу Европе, „није био фер”. Фокус истраге су и околности куповине зграде у Брижу, у којој су смештени полазници Колеџа, за 3,2 милиона евра, рекле су четири особе упознате с истрагом.
Конкурс за домаћина академије захтевао је од кандидата да обезбеде смештај, а Колеџ Европе је купио зграду 2022. године током периода финансијских потешкоћа и непосредно пре него што је ЕЕАС расписао тендер којим је касније институцији додељено 654.000 евра за финансирање, наводе извори. Истражитељи испитују наводе да су Колеџ Европе и његови представници имали приступ поверљивим информацијама у вези с тендером који је требало да остане тајна како би се омогућила поштена конкуренција између институција које су се надметале за смештај нове академије.
После одласка са функције потпредседнице ЕК и шефице Европске службе за спољне послове, Могеринијева је именована за ректорку Колеџа Европе 2020. Долазак на овај полажај покренуо је лавину критика да није била квалификована за ту позицију, да није испуњавала критеријуме и да је ушла у трку месецима након планираног рока. Године 2022. постала је директорка Дипломатске академије Европске уније, пројекта због којег је извршена полицијска рација.
Уколико се докажу оптужбе против Могеринијеве и Санина који је био бивши генерални секретар европске дипломатске службе, покренуће се највећи скандал који је захватио бриселске институције од масовне оставке Комисије Жака Сантера 1999. године због навода о финансијским злоупотребама. Представници синдиката запослених у ЕУ упозорили су да би, ако се наводи потврде, штета по углед европских институција могла да буде „катастрофална”.
Покретање истраге долази у тренутку када евроскептичне, популистичке и крајње десничарске странке све снажније јашу на таласу незадовољства бирача и у време када ЕУ прозива земље унутар и ван евроблока за њихове корупционаншке скандале. Румунски европосланик Георге Пипереа, члан десничарске групе Европски конзервативци и реформисти који је стајао иза неуспелог гласања о неповерењу Фон дер Лајеновој већ је најавио да разматра покушај покретања новог захтева у Европском парламенту.
„Знам да ће људи који не воле Фон дер Лајенову ово искористити против ње. Пошто је председница ЕК најпрепознатљивији лидер у Бриселу, све се њој приписује”, каже један бриселски званичник за „Политико”, додајући како није фер да се шефица европске владе суочи са предлогом за неповерење због нечега што је Служба за спољне послове можда учинила, јер није одговорна за све институције.
С друге стране, у Будимпешти која је стално „под лупом” ЕК, не крију задовољство због новог скандала: „Смешно је како Брисел држи предавања свима о ’владавини права’ док његове сопствене институције више личе на криминалистичку серију него на функционалну унију”, написао је на „ Иксу” Золтан Ковач, портпарол Владе Мађарске.
У последњих неколико година политичко-бирократска врхушка ЕУ била је уплетена у неколико афера. Од скандала са набавком вакцина против ковида 19, када је Урсула фон дер Лајен 2021. године на нетранспарентан начин, путем СМС порука директно комуницирала са директором „Фајзера” Албертом Бурлом. ЕУ је потом потписала највећи уговор у историји вредан око 35 милијарди евра за 900 милиона доза вакцине, уз опцију за набавку још 900 милиона. Новинари су тражили приступ порукама Лајенове и Бурлеа, али Европска комисија је одбила да их објави. Суд ЕУ је у мају 2025. пресудио да је комисија прекршила правила транспарентности и да је незаконито ускратила приступ СМС порукама.
Највећи корупционашки скандал у историји Европског парламента 2022. довео је до суспензије више посланика и појачане контроле лобирања. Катар и Мароко, а потом и Мауританија оптужени су да су давали мито европским посланицима како би остварили утицај на одлуке ЕУ. Тадашња грчка потпредседница ЕП Ева Каили је ухапшена са торбама пуним кеша.
После истрага у марту 2025. године у Белгији и Португалији на радару европских истражитеља нашло се 15 садашњи и бивших европосланика. Иако имена нису још објављена они се сумњиче да су узимали мито од кинеског технолошког гиганта „Хуавеја” како би утицали на политику о телекомуникацијама и увођењу 5Г мрежа мобилне телефоније.
Припремила А.Ђ.
