10.12.2025 Скопље
Последњих неколико година, Кина је тихо, али изузетно одлучно, ушла у нову технолошку трку у којој су војници од метала једнако важни као и они од крви и меса.
Најновији снимци из Шенџена, на којима се види читав батаљон хуманоидних робота како у савршеном ритму корача ка камионима за испоруку, делују више као кадар из научно фантастичног филма него као реалност 2025. године. Ипак, управо та индустријска дисциплина и масовност показују размере у којима Кина развија и цивилне и војне роботске системе, припремајући се за еру у којој ће битке, операције и свакодневни послови бити поверени машинама.
UBTECH Robotics, компанија из Шенџена, кинеске технолошке престонице, представила је своје најновије хуманоиде Walker S2.
Хуманоидни роботи са белим оклопљеним телима стајали су у низовима, савршено поравнати, док су синхронизовано подизали руке и демонстрирали аутономне покрете. Кључна карактеристика овог модела је систем самосталне замене батерије, када робот сам изађе из линије, укључи се у станицу за размену батерија и за три минута добије нови извор енергије, спреман за непрекидан рад. Њихова максимална брзина од око 7,24 километара на час чини их довољно брзим за индустријске задатке, а UBTECH планира испоруку 500 комада до краја 2025. године.
Према извештају о индустрији хуманоидних робота објављеном на Светској конференцији о вештачкој интелигенцији 2024. у Шангају, обим тржишта хуманоидних робота у Кини износио је приближно око 384,62 милиона долара у 2024. години, док се до 2029. године очекује да ће се проширити на 10,5 милијарди долара.
Истог дана када је UBTECH показао своју „роботску параду“, други кинески гигант, AgiBOT, објавио је да је произведен њихов 5.000. хуманоид. Модел Lingxi X2 симболично је изашао са производне траке, као део флоте у којој су и Yuanzheng и Genie серије, укупно 5.000 машина распоређених у научним лабораторијама, забавним центрима, тржним центрима, фабрикама и складиштима широм земље.
Кооснивач компаније, Пенг Џихуи, истакао је да управо та бројка представља преломни тренутак:
„Индустрија хуманоида више није експеримент, већ сектор који ступа у фазу масовне комерцијализације”, рекао је.
Њихов партнер LingyiTech већ припрема потпуно аутоматизовану линију производње, чији ће капацитет бити пола милиона робота годишње, што је стандард незамислив у остатку света.
Иако цивилни сектор привлачи највише медијске пажње, паралелно са тим Кина развија и роботске системе за војну употребу, и то темпом који забрињава западне аналитичаре. Посебну пажњу изазвали су такозвани „роботи вукови“, четвороножне машине које је развила корпорација China South Industries Group.
На први поглед подсећају на псе роботе какве је својевремено промовио Boston Dynamics, али је њихова намена потпуно другачија. То су борбени системи способни за извиђање, ношење терета, транспорт муниције и оружја, али и извођење прецизних удара. Могу да носе ватрено оружје и експлозивне уређаје, крећу се по тешком терену и раде у условима у којима би људска јединица била изложена смртном ризику.
Оно што их посебно истиче је њихова интеграција у комплексне војне вежбе. Током симулације амфибијског напада у октобру ове године, NOAK је распоредила ове роботе заједно са регуларним јединицама, користећи их као извиђаче који улазе у непријатељске зоне и привлаче ватру, отварајући безбедне пролазе за људе.
Такав приступ означава почетак ере „борбе са посадом и без посаде“, у којој роботи постају саставни део тактичких операција. Кина на тај начин тестира како може да смањи ризике за војнике, убрза операције и створи јединице које не подлежу умору, страху или конфузији, а истовремено функционишу у полуаутономном режиму.
Шира слика показује дубоку стратешку трансформацију. Кина, али и Русија, све више улажу у тзв. „паметно ратовање“, где вештачка интелигенција преузима кључне процесе у планирању и извођењу војне силе. Овакав развој отвара питања која превазилазе технику, а баве се етиком ратовања у којем машине доносе одлуке брже него људи.
Може ли алгоритам да процени пропорционалност напада или опасност по цивиле? Да ли ће оружје које делује аутономно довести до нове глобалне трке у наоружању, чак опасније од нуклеарне, јер је доступније и прилагодљивије? Питања су на која се одговори још увек обликују.
Кина за сада навикава свет на своје роботе кроз индустријске примене, медијски атрактивне хуманоиде и футуристичке демонстрације.
Испод површине, међутим, паралелно расте и војна роботска доктрина, која користи све што модерни инжењеринг може да пружи: од четвороножних убилачких платформи до хуманоидних јединица, које би једног дана могле да обављају задатке у најопаснијим зонама.
Док се ове кинеске машине постепено уводе у свакодневни рад, војску и инфраструктуру, свет улази у епоху у којој се границе између технолошког напретка, националне безбедности и етичких дилема бришу брже него икада.
Припремила А.Ђ.
