15.12.2025 Скопље
Европска унија улази у кључну недељу у којој покушава да спасе Украјину од, како страхује у Бриселу понижавајућег мировног споразума скројеног између САД и Русије.
Истовремено, Брисел се бори за договор о пакету помоћи тешком више милијарди евра који би Кијев требало да одржи финансијски стабилним.
После низа оштрих порука из Вашингтона, укључујући изјаве Доналда Трампа да су европски лидери „слаби“ и да Европа „пропада“, предстојећи дани биће прави тест њихове одлучности. Већ данас кључни европски челници састају се у Берлину са украјинским председником Володимиром Зеленским и америчким званичницима како би покушали да утичу на мировни споразум.
У исто време, у Бриселу ће министри и дипломате водити тешку битку како би убедили све већи број скептичних влада да подрже кључни зајам за Украјину. Интензивна дипломатска активност требало би да кулминира у четвртак, када се свих 27 лидера окупља у Бриселу на самиту који се сматра једним од најважнијих последњих година. Са Трамповим критикама да европски лидери „причају, али не раде“ и драматичним упозорењем шефа НАТО-а Марка Рутеа, нико ништа не препушта случају.
„Ми смо следећа мета Русије и већ смо у опасности. усија је вратила рат у Европу и морамо бити спремни за размере рата које су поднели наши дедови и прадедови,“ изјавио је Руте прошле недеље.
Европске званичнике стога не чуди што наредне дане сматрају судбоносним.
Да би се нагласила важност састанка, „бројни европски шефови држава и влада, као и челници ЕУ и НАТО-а, придружиће се разговорима“ након почетне расправе, потврдио је Штефан Корнелијус, портпарол немачког канцелара Фридриха Мерца. Иако француски председник Емануел Макрон није потврдио долазак, у недељу је телефоном разговарао са Зеленским.
Ови разговори представљају покушај Европе да утиче на коначно решење, недељама након што је мировни план од 28 тачака који је израдио Виткоф — наводно уз помоћ неколико званичника Кремља — изазвао бес у Кијеву и европским престоницама. Од тада се ужурбано ради на алтернативи.
Даље европско нејединство ове недеље послало би „катастрофалан сигнал Украјини“, рекао је један званичник ЕУ. Такав исход не би био само ударац ратом погођеној нацији, додао је: „Такође је поштено рећи да би тада и Европа пропала.“
Овога пута фокус ће бити на амандману од 20 тачака на план који су израдили Кијев и његови европски савезници и који су прошле недеље послали Вашингтону на разматрање.
Детаљи плана остају нејасни, али судбина украјинских територија под руском окупацијом посебно је осетљиво питање. Трамп је предложио повлачење украјинских и руских трупа са тих подручја и успостављање демилитаризоване „слободне економске зоне“ у којој би могли да послују амерички пословни интереси.
Украјина је тај предлог одбила, тврди један француски званичник, који је због осетљивости преговора желео да остане анониман. Додао је да САД инсистирају на територијалним уступцима упркос оштром противљењу Европе, што ствара тензије са Трамповом администрацијом.
Европски лидери истрајавају на томе да нема напретка по питању територије пре него што се Украјини понуде чврсте безбедносне гаранције. Као знак могућег помака, Зеленски је током викенда изјавио да је спреман на „компромис“ и да неће инсистирати на чланству Украјине у НАТО-у. Уместо тога, рекао је новинарима, земљи би требало обезбедити посебан аранжман колективне одбране.
Европа ће имати још прилика за расправу. Министри за европске послове у уторак ће у Бриселу наставити припреме за самит, док ће се у среду у Хелсинкију окупити лидери европског „источног крила“, укључујући балтичке државе и Пољску.
ЕУ већ месецима покушава да убеди белгијског премијера Барта де Вевера да пристане на план коришћења руске државне имовине вредне 185 милијарди евра, која се налази у бриселском депозитаријуму Euroclearа, за финансирање и наоружавање Украјине. Остатак до укупног пакета од 210 милијарди евра чинило би 25 милијарди евра замрзнуте руске имовине широм блока.
Шансе за договор су смањене када је Италија — трећа највећа економија ЕУ — у петак стала уз белгијске захтеве за тражењем алтернативних опција финансирања. Писму су се придружиле и Малта и Бугарска. У недељу је план одбио и нови чешки премијер Андреј Бабиш.
„Што више таквих случајева имамо, то је вероватније да ћемо морати да пронађемо друга решења“, рекао је један дипломата ЕУ. Иако пет земаља, чак и уз проруски оријентисане Мађарску и Словачку, не може да створи блокирајућу мањину, њихова јавна критика подрива наде Комисије у постизање политичког договора ове недеље.
Одлука о руској имовини је „одлука о будућности Европе и одредиће да ли ће ЕУ и даље бити релевантан актер“, рекао је један немачки званичник. „Нема опције Б.“
Припремила А.Ђ.
