ЦИА ИЗГУБИЛА НУКЛЕАРНИ ПРИСЛУШНИ УРЕЂАЈ НА ХИМАЛАЈИМА

16.12.2025 Скопље

Аме­рич­ка Цен­трал­на оба­ве­штај­на аген­ци­ја (ЦИА) је 1965. го­ди­не из­гу­би­ла при­слу­шну ста­ни­цу ко­ја је има­ла плу­то­ни­јум­ски ге­не­ра­тор то­ком тај­не опе­ра­ци­је у Хи­ма­ла­ји­ма, а ко­ји би са­да мо­гао по­ста­ти из­вор за­га­ђе­ња у во­да­ма Ган­га. А мо­жда и као сред­ство за ства­ра­ње та­ко­зва­не пр­ља­ве атом­ске бом­бе, ако га про­на­ђе не­ко ко има та­кву на­ме­ру.

Пре­ма ис­тра­жи­ва­њу но­ви­на­ра „Њу­јорк тај­мса”, ЦИА је 1965. ре­гру­то­ва­ла тим елит­них аме­рич­ких и ин­диј­ских пе­ња­ча да ин­ста­ли­ра­ју при­слу­шни уре­ђај СНАП-19Ц ве­ли­ког до­ме­та бли­зу јед­ног од нај­ви­ших вр­хо­ва Хи­ма­ла­ја Нан­да Де­ви (7.817 ме­та­ра). На­ме­ра је би­ла пра­ће­ње ки­не­ских те­сто­ва на­кон пр­ве ну­кле­ар­не про­бе у Ки­ни. Они су по­ку­ша­ли да ин­ста­ли­ра­ју ну­кле­ар­ну на­пра­ву те­шку 22 ки­ло­гра­ма да би при­слу­шки­ва­ли ки­не­ски кон­трол­ни цен­тар.

Ан­те­на ко­ју на­па­ја ге­не­ра­тор садржaла је плу­то­ни­јум 238 и 239, кон­стру­и­са­на и на­пра­вље­на је да ра­ди не­пре­кид­но и нео­т­кри­ве­но го­ди­на­ма. Ме­ђу­тим, из­не­над­на сна­жна ме­ћа­ва при­мо­ра­ла је тим да се по­ву­че пре не­го што је ин­ста­ла­ци­ја за­вр­ше­на. По на­ре­ђе­њу ин­диј­ског ко­ман­дан­та ми­си­је ка­пе­та­на М. С. Ко­ли­ја, пе­ња­чи су оси­гу­ра­ли уре­ђај на ле­де­ној по­вр­ши­ни и спу­сти­ли се у под­нож­је пла­ни­не. Вра­ти­ли су се на то ме­сто сле­де­ћег про­ле­ћа, ме­ђу­тим, ге­не­ра­тор је не­стао, от­кри­ва „Њу­јорк тајмс” де­та­ље опе­ра­ци­је о ко­јој се ни­шта ни­је зна­ло шест де­це­ни­ја.

„Све што сам про­на­шао би­ли су ко­ма­ди­ћи ко­ноп­ца. Зва­нич­ни­ци ЦИА су па­ни­чи­ли: ’Tо су кап­су­ле плу­то­ни­ју­ма. Ово ће би­ти ве­о­ма, ве­о­ма озбиљ­но’”, при­се­ћа се Ко­ли ре­ак­ци­је ше­фо­ва из Лен­гли­ја.

Стра­ху­је се да је при­слу­шна ста­ни­ца ко­ја у се­би са­др­жи плу­то­ни­јум за­тр­па­на ле­дом не­где у гле­че­ри­ма ко­ји снаб­де­ва­ју во­дом ре­ку Ганг. То би пред­ста­вља­ло ри­зик за сто­ти­не ми­ли­о­на љу­ди ко­ји жи­ве низ­вод­но.

„Не мо­же­те оста­ви­ти плу­то­ни­јум по­ред гле­че­ра ко­ји хра­ни Ганг. Да ли зна­те ко­ли­ко љу­ди за­ви­си од Ган­га”, ре­као је Џим Ма­кар­ти, по­след­њи аме­рич­ки пе­њач у овој ми­си­ји, ко­ји је и да­нас жив.

Док не­ки на­уч­ни­ци ка­жу да би огро­ман ток ре­ке раз­бла­жио сва­ко зра­че­ње, дру­ги упо­зо­ра­ва­ју да ако се уре­ђај оште­ти или от­кри­је, мо­же се ко­ри­сти­ти за из­ра­ду пр­ља­ве бом­бе. Плу­то­ни­јум, ако се уди­ше или про­гу­та, мо­же иза­зва­ти рак и от­ка­зи­ва­ње ор­га­на.

До­ку­мен­ти про­на­ђе­ни у лич­ној ар­хи­ви Ба­ри­ја Би­шо­па, фо­то­гра­фа ма­га­зи­на „Нaционална ге­о­гра­фи­ја”, ко­ји је по­мо­гао у ор­га­ни­за­ци­ји ми­си­је от­кри­ва­ју оп­се­жну при­чу кре­и­ра­ну за опе­ра­ци­ју, укљу­чу­ју­ћи фал­си­фи­ко­ва­не на­уч­не акре­ди­ти­ве, пи­сма по­др­шке и ме­ни­је за пе­ња­че. До­ку­мен­та аме­рич­ких и ин­диј­ских оба­ве­штај­них слу­жби по­твр­ђу­ју да је екс­пе­ди­ци­ја ор­га­ни­зо­ва­на са одо­бре­њем обе вла­де.

При­ча је оста­ла по­вер­љи­ва ви­ше од де­це­ни­је, све док је ни­је от­крио но­ви­нар Ха­у­ард Кон 1978. го­ди­не. Ин­диј­ски за­ко­но­дав­ци су зах­те­ва­ли од­го­во­ре, а та­да­шњи пре­ми­јер Мо­рар­џи Де­саи је обе­ћао ис­тра­гу. Тај­не ди­пло­мат­ске де­пе­ше по­ка­зу­ју да је пред­сед­ник Џи­ми Кар­тер при­ват­но за­хва­лио Де­са­и­ју што је по­мо­гао да се ефек­ти афе­ре ума­ње.

Иако је цео слу­чај де­лом пао за­бо­рав, у Ин­ди­ји ни­су за­бо­ра­ви­ли на слу­чај не­стан­ка аме­рич­ког ну­кле­ар­ног уре­ђа­ја ко­ји с вре­ме­на на вре­ме иза­зи­ва јав­ну за­бри­ну­тост. По­го­то­во ка­да је 2021. го­ди­не кли­зи­ште у бли­зи­ни вр­ха Нан­да Де­ви усмр­ти­ло ви­ше од 200 љу­ди, што је под­ста­кло спе­ку­ла­ци­је да је то­пло­та из за­ко­па­ног ге­не­ра­то­ра де­ста­би­ли­зо­ва­ла гле­чер. Иако не­ма до­ка­за ко­ји би по­ве­за­ли ка­та­стро­фу са не­ста­лим уре­ђа­јем, зва­нич­ни­ци у др­жа­ви Ута­ра­канд по­зва­ли су пре­ми­је­ра На­рен­дру Мо­ди­ја да одо­бри по­тра­гу. „Јед­ном за­сваг­да овај уре­ђај мо­ра би­ти ис­ко­пан, а стра­хо­ви от­кло­ње­ни”, ре­као је др­жав­ни ми­ни­стар ту­ри­зма Сат­пал Ма­ха­раџ.

Ка­ко гло­бал­но за­гре­ва­ње убр­за­ва то­пље­ње гле­че­ра, не­ки на­уч­ни­ци упо­зо­ра­ва­ју да би ге­не­ра­тор на кра­ју мо­гао да из­ро­ни из ле­да. Је­дан ве­те­ран ин­диј­ске оба­ве­штај­не слу­жбе упо­зо­ра­ва: „Ово је озбиљ­на опа­сност ко­ја ле­жи та­мо, за це­ло чо­ве­чан­ство.”

Припремила А.Ђ.