МАЂАРСКА ТУЖИ ЕВРОПСКИ СУД ПРАВДЕ

17.12.2025 Скопље

Вла­да у Бу­дим­пе­шти об­ја­ви­ла је да је зва­нич­но под­не­ла ту­жбу про­тив Европ­ског су­да прав­де, оп­ту­жу­ју­ћи ову ин­сти­ту­ци­ју за на­ру­ша­ва­ње пра­ва Ма­ђар­ске као др­жа­ве чла­ни­це и за из­ри­ца­ње не­пра­вич­не и пре­ко­мер­не нов­ча­не ка­зне у ве­зи с ма­ђар­ском ми­гра­ци­о­ном по­ли­ти­ком. Ову ин­фор­ма­ци­ју са­оп­штио је ми­ни­стар прав­де Ма­ђар­ске, Бен­це Ту­жон, ко­ји је до­дао да је ово пр­ви пут да јед­на чла­ни­ца ЕУ по­кре­ће по­сту­пак за на­кна­ду ште­те упра­во про­тив су­да уни­је.

У сре­ди­шту спо­ра је пре­су­да из 2020. го­ди­не, ко­јом је Ма­ђар­ска про­гла­ше­на од­го­вор­ном за не­за­ко­ни­то по­сту­па­ње пре­ма ми­гран­ти­ма, због одр­жа­ва­ња тран­зит­них зо­на на ју­жној гра­ни­ци зе­мље. У тим зо­на­ма, ко­је су функ­ци­о­ни­са­ле на гра­ни­ци са Ср­би­јом, ми­гран­ти су би­ли при­ну­ђе­ни да че­ка­ју на од­лу­ке о сво­јим зах­те­ви­ма за азил, че­сто не­де­ља­ма, па и ме­се­ци­ма, у усло­ви­ма ко­је су по­је­ди­не ме­ђу­на­род­не ор­га­ни­за­ци­је озна­чи­ле као „не­ху­ма­не и су­прот­не европ­ским про­пи­си­ма”.

Зва­нич­на Бу­дим­пе­шта је ду­го оспо­ра­ва­ла та­кве оце­не, али је услед кри­ти­ка и пре­су­де Европ­ског су­да, до­не­кле про­ме­ни­ла ре­гу­ла­ти­ву, па се са­да зах­тев за ула­зак у зе­мљу мо­ра под­но­си­ти пре­ко ма­ђар­ских ди­пло­мат­ских пред­став­ни­шта­ва у су­сед­ним зе­мља­ма, као што су Ср­би­ја и Укра­ји­на. Ипак, Европ­ска ко­ми­си­ја ни­је би­ла за­до­вољ­на тим из­ме­на­ма и 2023. је по­но­во по­кре­ну­ла по­сту­пак про­тив Ма­ђар­ске пред Европ­ским су­дом прав­де, тра­же­ћи из­ри­ца­ње ка­зне због не­по­што­ва­ња прет­ход­не од­лу­ке.

Суд је у ју­ну 2024. до­нео од­лу­ку да Ма­ђар­ска убу­ду­ће пла­ћа днев­ну ка­зну од ми­ли­он евра, уз јед­но­крат­ну нов­ча­ну ка­зну од 200 ми­ли­о­на евра. Пре­ма ре­чи­ма ми­ни­стра Ту­жо­на, Европ­ска ко­ми­си­ја је пр­во­бит­но тра­жи­ла знат­но ни­жи из­нос, али је суд без прет­ход­не на­ја­ве из­ре­као чак 29 пу­та ве­ћу јед­но­крат­ну и 61 пут ве­ћу днев­ну ка­зну не­го што је то би­ло за­тра­же­но.

„Ма­ђар­ска не оспо­ра­ва ко­нач­ну пре­су­ду, али има пу­но пра­во да тра­жи од­ште­ту због ште­те ко­ју је ин­сти­ту­ци­ја ЕУ на­не­ла јед­ној др­жа­ви чла­ни­ци. То пра­во је за­га­ран­то­ва­но Уго­во­ром о функ­ци­о­ни­са­њу ЕУ”, из­ја­вио је Ту­жон.

Он је ис­та­као да Ма­ђар­ска ту­жбом не на­па­да суд­ску од­лу­ку као та­кву, већ зах­те­ва на­док­на­ду ште­те ко­ју је, ка­ко на­во­ди, иза­зва­ла пре­ко­мер­на и не­пра­вед­на санк­ци­ја.

Ма­ђар­ски ми­ни­стар да­ље твр­ди да се Европ­ски суд прав­де то­ком по­ступ­ка ни­је при­др­жа­вао основ­них прав­них прин­ци­па, као што су тран­спа­рент­ност, пред­ви­дљи­вост, пра­вич­на про­це­ду­ра и јед­на­кост чла­ни­ца. Та­ко­ђе, суд ни­је обра­зло­жио због че­га је из­ре­че­на та­ко ве­ли­ка нов­ча­на санк­ци­ја, ни­ти је Ма­ђар­ску оба­ве­стио о про­ме­ни оби­ма ка­зне у од­но­су на зах­тев ко­ми­си­је, чи­ме јој је, ка­ко твр­ди Ту­жон, ус­кра­ће­но пра­во на фер од­бра­ну.

Пре­ма на­во­ди­ма ма­ђар­ских вла­сти, ка­зна ће би­ти на­пла­ће­на пу­тем сма­ње­ња фон­до­ва ЕУ на­ме­ње­них Ма­ђар­ској, што Бу­дим­пе­шта сма­тра до­дат­ним об­ли­ком по­ли­тич­ког при­ти­ска из Бри­се­ла. У том кон­тек­сту, Ту­жон је ре­као да је ова од­лу­ка ви­ше по­ли­тич­ки, не­го прав­ни акт, чи­ји је циљ да Ма­ђар­ску на­те­ра да про­ме­ни сво­ју не­за­ви­сну ми­гра­ци­о­ну по­ли­ти­ку.

„Ов­де ни­је реч о пра­ву, већ о иде­о­ло­ги­ји. Бри­сел же­ли да при­мо­ра Ма­ђар­ску да отво­ри гра­ни­це и до­зво­ли не­кон­тро­ли­са­ни ула­зак ми­гра­на­та. Ми то не мо­же­мо и не­ће­мо до­зво­ли­ти”, ис­та­као је Ту­жон.

Ма­ђар­ска вла­да већ го­ди­на­ма во­ди оштру по­ли­ти­ку у обла­сти ми­гра­ци­ја, уз обра­зло­же­ње да же­ли да очу­ва на­ци­о­нал­ну без­бед­ност и кул­тур­ни ин­те­гри­тет зе­мље. Од 2015. го­ди­не, ка­да је из­био ве­ли­ки ми­гра­ци­о­ни та­лас кроз Бал­кан­ску ру­ту, Ма­ђар­ска је по­ди­гла огра­де на гра­ни­ца­ма и уве­ла стро­ге ме­ре за кон­тро­лу ула­за. Иако је број ми­гра­на­та ко­ји до­ла­зе пре­ко за­пад­ног Бал­ка­на сма­њен у од­но­су на пе­ри­од ми­гра­ци­о­не кри­зе, ова ру­та и да­ље пред­ста­вља ак­тив­ну тач­ку ула­ска у ЕУ, што под­сти­че на­ста­вак рас­пра­ва око за­јед­нич­ке ми­гра­ци­о­не по­ли­ти­ке уну­тар уни­је.

По­след­њих ме­се­ци, те­ма ми­гра­ци­ја по­но­во до­би­ја на зна­ча­ју уну­тар ЕУ, у све­тлу по­ве­ћа­ног бро­ја до­ла­за­ка пре­ко Сре­до­зе­мља и не­ста­бил­но­сти у ре­ги­о­ну Бли­ског ис­то­ка и Афри­ке. Европ­ска ко­ми­си­ја ин­си­сти­ра на ре­фор­ми ми­гра­ци­о­ног па­ке­та и со­ли­дар­но­сти ме­ђу др­жа­ва­ма чла­ни­ца­ма, док ви­ше зе­ма­ља ис­точ­не и цен­трал­не Евро­пе, укљу­чу­ју­ћи Ма­ђар­ску и Пољ­ску, од­би­ја­ју оба­ве­зне кво­те и цен­тра­ли­зо­ва­но од­лу­чи­ва­ње о при­је­му ази­ла­на­та.

Иако је, пре­ма оце­на­ма не­ких ана­ли­ти­ча­ра, ма­ло ве­ро­ват­но да ће ту­жба Ма­ђар­ске ус­пе­ти у прав­ном сми­слу, ње­на по­ли­тич­ка те­жи­на већ је иза­зва­ла ре­ак­ци­је ши­ром Евро­пе. Јед­ни је ви­де као нео­п­хо­дан от­пор Бри­се­лу ко­ји, ка­ко твр­де, пре­ко­ра­чу­је сво­ја овла­шће­ња, док дру­ги упо­зо­ра­ва­ју да Ма­ђар­ска сво­јим по­те­зи­ма под­ри­ва те­ме­ље прав­не др­жа­ве и со­ли­дар­но­сти на ко­ји­ма је уни­ја за­сно­ва­на.

Припремила А.Ђ.