29.12.2025 Скопље
У Џајпуру, престоници индијске савезне државе Раџастан, један локални таксиста је, уз дозу ироније, понудио објашњење за стање града: „Ако желите краљевски шарм Џајпура, немојте долазити овде – купите разгледницу”. Његова опаска осликава осећај резигнације због урбаног пропадања које не погађа само овај град, већ и многе друге широм Индије.
Иако је Џајпур познат по раскошним палатама и величанственим тврђавама које привлаче туристе, град се суочава са гужвама у саобраћају, загађеним ваздухом, нагомиланим смећем и запуштеним историјским наслеђем. Вековима стара архитектура често је нарушена мрљама од дувана и стиснута између ауто-радионица, што отвара питање зашто индијски градови постају све мање погодни за живот, упркос огромним улагањима у инфраструктуру.
Индијски привредни раст последњих година у великој мери је вођен фокусом владе премијера Нарендре Модија на државне инфраструктурне пројекте. Изграђени су модерни аеродроми, вишетрачне националне саобраћајнице и мреже метроа, али многи градови и даље се налазе при дну лествица квалитета живота. Незадовољство грађана током протекле године додатно је ескалирало.
У Бенгалуруу, познатом као индијска Силицијумска долина, грађани и милијардери јавно су исказивали фрустрацију због саобраћајних чепова и гомила смећа. У Мумбају, финансијској престоници земље, одржани су ретки протести због све горих рупа на путевима, док су запушени канализациони системи током продуженог монсуна избацивали отпад на поплављене улице. У Делхију, зимски период поново је обележен токсичним смогом који је посебно угрожавао децу и старије, а чак је и посета фудбалера Лионела Месија била засењена протестима због загађења ваздуха.
За разлику од Кине, чији је убрзани економски раст био праћен регенерацијом градова, Индија се суочава са историјским проблемом управљања урбаним срединама. Према речима стручњака за инфраструктуру Винајака Чатерџија, индијски уставни оквир никада није предвидео да ће градови нарасти до данашњих размера и да ће им бити потребна посебна структура управљања. Светска банка процењује да данас више од пола милијарде Индијаца, готово 40 одсто становништва, живи у урбаним подручјима, у поређењу са свега 70 милиона 1960. године.
Иако је 1992. године донет 74. амандман на Устав, којим је требало да се ојача локална самоуправа и децентрализује управљање градовима, многе његове одредбе никада нису у потпуности спроведене. Стручњаци указују да бирократија и виши нивои власти нерадо преносе овлашћења на локалне органе, за разлику од Кине, где градоначелници имају снажна извршна овлашћења и јасне циљеве уз систем награда и казни.
Додатни проблем представља недостатак поузданих података. Последњи попис становништва у Индији спроведен је пре више од 15 година, а следећи је одложен до 2026. године. Без јасне слике о размерама урбанизације, упозоравају стручњаци, тешко је осмислити ефикасна решења.
Саговорници истичу да ће промене вероватно наступити тек када проблеми достигну тачку кључања, слично „Великом смраду“ у Лондону 1858. године, који је подстакао изградњу модерног канализационог система. Тек тада, закључују, питања урбаног пропадања могу да постану политички приоритет у Индији.
Припремила А.Ђ.
