29.12.2025 Скопље
Уставна комисија коју је основала владајућа Партија правде и развоја ускоро ће поднети нацрт новог устава који се припрема већ дуже време. Већина странака начелно подржава ту иницијативу, али водеће опозиционе партије инсистирају да се промени систем владавине, односно да се поновно врати парламентарна демократија у којој су премијер и чланови владе водили главну реч док је председник земље био само полупроцедурална фигура. Тако је било све док Реџеп Тајип Ердоган није засео у ту фотељу 2017. године.
„Нови устав треба усвојити за нови век Турске. Време је прегазило садашњи устав који је усвојен после војног удара генерала 1982. године. То је био мрачни период. Земљи је потребан нови уставни поредак који ће се заснивати на људском достојанству и високом степену демократије, који ће гарантовати владавину права”, објашњавају у владајућој странци.
На референдуму који је одржан 2017. године, на иницијативу владајуће коалиције, тесном већином усвојен је уставни амандман на основу кога је први пут уведен председнички систем владавине, по коме шеф државе држи све полуге власти у својим рукама: он расписује изборе, именује министре, укинуто је место премијера. Према сада важећем уставу, шеф државе може да има највише два петогодишња мандата. Председнику Ердогану последњи истиче средином 2028. године.
У опозицији тврде да Ердоган заправо жели да промени устав како би себи отворио правну могућност да и даље остане у фотељи председника државе јер иначе зашто је чекао четири деценије да би тек сада схватио да је „устав застарео”. Он то демантује мада његови коалициони партнери у влади отворено заговарају идеју да он и даље треба да буде председник Турске.
„Ми желимо да Ердоган поново буде изабран за шефа државе. То је за Турску било право решење”, каже Девлет Бахчели, лидер Партије националистичког покрета (МХП), која је годинама у коалицији са Ердогановом АКП. „То је природан и исправан процес пошто се Ердоган успешно бори против тероризма и за решавање економских проблема земље, истиче Бахчели који са шефом државе годинама има блиске, упућенији тврде и пријатељске односе.
Влада сада покушава да „закопа ратне секире” са Радничком партијом Курдистана (ПКК) која је због тероризма деценијама забрањена. Како тврде у опозицији, разлог је придобијање гласова више од десет милиона припадника тог народа који живе у Турској, на референдуму о новом уставу. Политичка погађања су у току и расплет би могао ускоро да се очекује, пошто су први пут отворени преговори са некадашњим лидером „курдских терориста” Абдулахом Оџаланом који је пре двадесет пет година осуђен на доживотну робију. Он је недавно из затвора позвао своје следбенике да одложе пушке и да се укључе у нормални живот земље. Према сазнањима локалних медија, Оџалан би могао да буде и помилован, што је до скоро било незамисливо јер владајућа партија није хтела, како се често истицало, да „преговара са терористима”.
Председник Ердоган објашњава да се устав не мења због њега него због развоја демократије у земљи. „Ми ћемо градити нови Истанбул, ми ћемо градити нову Турску… Заједно ћемо постићи нове резултате”, објашњава он.
Ердоган је већ оставио дубок траг у савременој историји земље свеједно што му једни аплаудирају, а други звижде зависно од тога ко где стоји на политичкој мапи земље. На власти је од 2002. године: три пута је био премијер, а сада му истиче други, и по важећем уставу, последњи мандат шефа државе. Политичку каријеру је започео средином деведесетих година као најмлађи градоначелник 15-милионског Истанбула. Иако је загазио у осму деценију живота још не показује спремност да се повуче са политичке сцене земље, напротив једном приликом је изјавио да је „играч на дуге стазе”.
Припремила А.Ђ.
