РУСИЈА ДО 2030. ПЛАНИРА ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНЕ СВИЊЕ ЗА ТРАНСПЛАНТАЦИЈУ ОРГАНА

Estimated read time 1 min read

13.01.2026 Скопље

Генетски модификована свиња чији ће органи бити погодни за трансплантацију људима могла би да буде створена у Русији до 2030. године, изјавио је ембриолог Едуард Чујко, генерални директор новосибирске компаније М-Геномикс и руководилац пројекта.

Како је навео, то ће бити први пројекат те врсте у Русији и могао би да помогне у решавању критичне несташице донорских органа. „Стварање такве животиње могло би да траје три до четири године. Заостајемо за светским лидерима у овој области, али уз потребна средства могли бисмо да постигнемо резултате у том временском оквиру“, рекао је Чујко.

Планирано је да се генетски модификоване свиње узгајају у стерилним условима, под сталним ветеринарским и медицинским надзором, како би се обезбедио висок квалитет органа за трансплантацију.

Пројекат би у првој години могао да обезбеди око 200 бубрега за трансплантацију, а планирано је да те хируршке процедуре буду укључене у програм обавезног здравственог осигурања. Развој технологије би касније био проширен и на трансплантацију срца, панкреаса и јетре.

Пројекат ће бити реализован у сарадњи са клиником Мешалкин, једним од највећих мултидисциплинарних медицинских центара руског Министарства здравља. На њему ће радити тим стручњака из Института за цитологију и генетику Сибирског огранка Руске академије наука, који су у фебруару 2025. године први у Русији узгојили прасе методом вантелесне оплодње.

Комплетан циклус добијања дозвола за регистрацију и почетак масовне производње генетски модификованих свиња трајаће око 12 година, од чега ће приближно осам година бити утрошено на претклиничка и клиничка испитивања.

У децембру 2025. године пројекат је изабран у пословни инкубатор Новосибирског АкадемПарка, где је добио подршку у пословној експертизи и потрази за инвеститорима.

Ксенотрансплантација подразумева пресађивање органа, ткива или ћелија са животиња на људе. Свиње се за такве захвате користе због сличне величине органа у односу на људе, брзог размножавања и добро проучене генетике.

Као пример напретка у овој области наводи се да је америчка компанија еГенесис 2024. године успешно трансплантирала бубрег генетски модификоване свиње пацијенту, који је након операције преживео неколико месеци.

Припремила А.Ђ.

Pročitajte i ovo

Pročitaj više od ovog novinara