САВЕЗНИШТВО АМЕРИКЕ И ЕВРОПЕ НА ГРЕНЛАНДСКОМ ЛЕДУ

16.01.2026 Скопље

Ни­је ла­ко раз­ми­шља­ти о ре­ше­њи­ма ка­да се сва­ко ју­тро бу­ди­те уз но­ве прет­ње, из­ја­вио је дан­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва Ларс Ле­ке Ра­сму­сен у сре­ду уве­че, на­кон што се у Бе­лој ку­ћи за­јед­но са сво­јом ко­ле­ги­ни­цом са Грен­лан­да Ви­ви­јен Моц­фелдт са­стао са аме­рич­ким пот­пред­сед­ни­ком Џеј-Ди Вен­сом и др­жав­ним се­кре­та­ром Мар­ком Ру­би­ом ка­ко би раз­го­ва­ра­ли о бу­дућ­но­сти нај­ве­ћег остр­ва на све­ту. Две стра­не су се, ка­ко је до­дао, са­мо сло­жи­ле да се не сла­жу.

„Ни­смо ус­пе­ли да про­ме­ни­мо по­зи­ци­ју САД. Ја­сно је да пред­сед­ник До­налд Трамп има ту же­љу да осво­ји остр­во”, ре­као је Ра­сму­сен. Ипак, да­ља еска­ла­ци­ја кри­зе при­вре­ме­но је мо­жда из­бег­ну­та за­хва­љу­ју­ћи до­го­во­ру Ва­шинг­то­на и Ко­пен­ха­ге­на да се фор­ми­ра рад­на гру­па о том пи­та­њу, ко­ја би тре­ба­ло да се са­ста­не у на­ред­ним не­де­ља­ма. Али, не­ја­сно је да ли је би­ло ка­кав ком­про­мис мо­гућ. Трам­пов зах­тев за вла­сни­штво над Грен­лан­дом де­лу­је не­по­мир­љи­во са ин­си­сти­ра­њем Дан­ске да не­ће про­да­ти ни­ти пре­да­ти део сво­је кра­ље­ви­не.

„Све осим то­га да остр­во бу­де у ру­ка­ма САД је не­при­хва­тљи­во”, на­пи­сао је аме­рич­ки пред­сед­ник на дру­штве­ним мре­жа­ма уочи са­стан­ка. У су­прот­ном, Грен­ланд би, по­но­вио је, пао у ру­ке Ру­си­је или Ки­не.

Ова­кво Трам­по­во ме­ша­ње у су­ве­ре­ни­тет јед­не НА­ТО са­ве­зни­це иза­зва­ло је уз­бу­ну на тлу Ста­рог кон­ти­нен­та. Чи­ни се да је при­о­ри­тет европ­ских ли­де­ра да се пр­во сми­ре Трам­по­ве на­вод­не без­бед­но­сне стреп­ње и да се по­ка­же да се оне мо­гу ре­ши­ти уну­тар по­сто­је­ћег си­сте­ма. Тек што је са­ста­нак у Ва­шинг­то­ну по­чео, Ко­пен­ха­ген је об­ја­вио по­ве­ћа­ње свог по­мор­ског, ва­зду­шног и коп­не­ног при­су­ства на Грен­лан­ду. Њи­хов вој­ни ави­он исто ве­че сле­тео је на аеро­дром у Ну­ку, а у ње­му ни­су би­ли са­мо дан­ски вој­ни­ци, већ и пред­став­ни­ци фран­цу­ске и швед­ске ар­ми­је, док је не­мач­ко Ми­ни­стар­ство од­бра­не са­оп­шти­ло ју­че да ша­ље 13 вој­ни­ка на остр­во. Та­ко­ђе, Лон­дон и Бер­лин су пред­ло­жи­ли и по­мор­ску ми­си­ју под на­зи­вом „Арк­тич­ки стра­жар”. Та ини­ци­ја­ти­ва пот­кре­пље­на је и ла­ска­њи­ма на ко­је је Трамп на­ви­као да чу­је од парт­не­ра са дру­ге стра­не Атлан­ти­ка. Пре све­га, да је у пра­ву што бри­не о си­гур­но­сти на крај­њем се­ве­ру.

„Увек има по­ма­ло исти­не у оно­ме што го­во­ри”, на­вео је Ра­сму­сен.

Ме­ђу­тим, ка­да је реч о Грен­лан­ду, пре­ма од­ред­ба­ма спо­ра­зу­ма пот­пи­са­ног са Дан­ском 1951. го­ди­не, Аме­ри­ка већ мо­же да ста­ци­о­ни­ра ко­ли­ко год же­ли вој­ни­ка на остр­ву. Због то­га, ши­ра за­бри­ну­тост де­лу­је пре­у­ве­ли­ча­но.

„За­пра­во не по­сто­ји без­бед­но­сни раз­лог за НА­ТО ми­си­ју у грен­ланд­ским во­да­ма”, ре­као је Ан­дре­ас Ост­ха­ген, струч­њак за Арк­тик са Ин­сти­ту­та „Фри­тјоф Нан­сен” у Ослу. Пре­ма ње­го­вом ми­шље­њу, ма­ло је до­ка­за за Трам­по­ву тврд­њу да су мо­ра око остр­ва „пре­кри­ве­на ру­ским и ки­не­ским бро­до­ви­ма”, а уз то су Дан­ци од­би­ли ин­те­ре­со­ва­ње Пе­кин­га за ула­га­ња на Грен­лан­ду. Чак се и не­ки бли­ски са­рад­ни­ци аме­рич­ког пред­сед­ни­ка про­ти­ве ње­го­вим пла­но­ви­ма, по­пут ре­пу­бли­кан­ског се­на­то­ра из Лу­и­зи­ја­не Џо­на Н. Ке­не­ди­ја.

Ипак, чи­ни се да ни­је­дан од тих ар­гу­ме­на­та не до­пи­ре до Овал­ног ка­би­не­та. За­то Трам­по­ве ре­чи о то­ме да ће остр­во, ко­је је ви­ше од 80 од­сто пре­кри­ве­но ле­дом, до­би­ти ми­лом или си­лом, у Евро­пи иза­зи­ва­ју страх. Док Грен­ланд оста­је за­ле­ђен, тран­са­тлант­ски од­но­си по­ка­зу­ју пу­ко­ти­не. Европ­ски ли­де­ри већ раз­ма­тра­ју ко­је би по­те­зе мо­гли по­ву­ћи уко­ли­ко до вој­не ин­тер­вен­ци­је за­и­ста до­ђе. По­је­ди­ни пред­ло­зи ти­чу се су­спен­до­ва­ња де­ло­ва не­дав­ног тр­го­вин­ског спо­ра­зу­ма ЕУ са САД или при­ти­ска на аме­рич­ке тех­но­ло­шке ком­па­ни­је. Још ра­ди­кал­ни­је иде­је укљу­чу­ју за­тва­ра­ње вој­них ба­за САД на Ста­ром кон­ти­нен­ту или рас­про­да­ју аме­рич­ких др­жав­них об­ве­зни­ца. Али, ка­ко сма­тра Џе­ре­ми Ша­пи­ро, ди­рек­тор ис­тра­жи­ва­ња Европ­ског са­ве­та за спољ­не од­но­се у Ва­шинг­то­ну, би­ће те­шко обез­бе­ди­ти ве­ћи­ну у Бри­се­лу за та­кве пред­ло­ге. До­дат­ни про­блем је што то пред­ста­вља од­ма­зду, а не од­вра­ћа­ње. Бо­ље је, сма­тра Ша­пи­ро, раз­мо­три­ти оп­ци­је ко­је би про­ме­ни­ле ра­чу­ни­цу од­лу­чи­ва­ња у Бе­лој ку­ћи. То би мо­гло да укљу­чи ус­по­ста­вља­ње ро­та­ци­о­ног при­су­ства европ­ских тру­па на Грен­лан­ду, уна­пред на­ја­вље­не санк­ци­је аме­рич­ким фир­ма­ма ко­је би екс­пло­а­ти­са­ле грен­ланд­ске ми­не­ра­ле без са­гла­сно­сти ло­кал­ног ста­нов­ни­штва, као и ло­би­ра­ње код при­ја­тељ­ски на­стро­је­них ре­пу­бли­ка­на­ца.

Са дру­ге стра­не, за­хлад­не­ли од­но­си из­ме­ђу Евро­пе и Аме­ри­ке мо­гу про­из­ве­сти ши­ре по­сле­ди­це. На при­мер, то угро­жа­ва по­ну­ду САД да се две стра­не за­јед­нич­ки укљу­че у пру­жа­ње без­бед­но­сних га­ран­ци­ја Укра­ји­ни на­кон пре­ки­да ва­тре. Ро­берт Ха­бек, бив­ши не­мач­ки ви­це­кан­це­лар ко­ји са­да ра­ди у Дан­ском ин­сти­ту­ту за ме­ђу­на­род­не сту­ди­је, оти­шао је и ко­рак да­ље. Он сма­тра да би аме­рич­ки по­тез пре­ма Грен­лан­ду мо­гао да охра­бри Ру­си­ју да поч­не да „гриц­ка” нор­диј­ске зе­мље.

Припремила А.Ђ.