ТРГОВИНА ГРЕНЛАНДОМ

21.01.2026 Скопље

Зохран Мамдани заклео се на Курану и званично постао нови градоначелник Њујорка. У инаугурационом говору обећао је да ће „фригидност сировог индивидуализма заменити топлотом колективизма”. Знате ли онај виц кад руски студент за време „топлог совјетског колективизма” опрезно из Москве, да се КГБ не досети, пише мами у провинцији? „Није лоше овде, слон кошта 50 рубаља, кокош 100. Како слонова нема на пијаци, додаш још само 50 рубаља и купиш кокош.” КГБ га провали и студент заврши у још „топлијим” деловима совјетског колективизма у Сибиру, но и даље извештава брижну мајку. „Овај део наше земље који сад упознајемо је јако леп, али хвала царској Русији што је продала Аљаску.”

Новинари су недавно председника САД Доналда Трампа питали, у контексту безбедносних аргумената које је навео, зашто инсистира да се Гренланд купи кад САД имају стабилан споразум о стационирању војних база на острву. Трампов одговор био је директан и тачан: „Зато што оно што изнајмљујеш никад не браниш као оно што поседујеш.” Згражавања због Трампове „непристојне понуде” постала су глобална, а под капом небеском ништа ново, само нису сви Роберт Редфорд. Американци су куповали територије од Мексиканаца, Шпанаца, Индијанаца, Наполеона, а и сам Гренланд су покушавали више пута да упишу у катастар. Куповина од Индијанаца била је неретко присилна, но Амери нису колонизовали као скоро сви други већ су плаћали, а опет дрвље и камење на њих. За трговину треба бар двоје, али је глобална чаршија блажа према Наполеону који је продао Луизијану него према Америма под Томасом Џеферсоном који су је купили док, испоставиће се хуманисту, цара Александра Другог нико и не спомиње. Монроова доктрина је глобална бабарога, али кад су је већ Амери измислили, дај да и ми повучемо своје зоне интереса…

Америка је хтела да купи Гренланд и Исланд од Данске још у 19. веку, непосредно после споменуте куповине Аљаске од Русије 1867. године, али се посао изјаловио. САД су наставиле да бацају око на највеће острво на свету, није само величина већ је и упорност квалитет у многим областима живота. Разматрали су и могућност размене за америчку територију на Филипинима. Након Другог светског рата, током кога је Немачка окупирала Данску, а САД преузеле одбрану острва, председник Хари Труман понудио је Данској 100 милиона долара у злату за острво, али је Данска понуду одбила. За Труманову понуду сазнало се тек деведесетих година. Амбасадори и емисари наводили су још од првих америчких настојања да купе острво да постоје политички и комерцијални интереси за куповину. „Обале Гренланда, много више него обале било које друге земље, усечене су дубоким заливима, увалама, естуарима и фјордовима, од којих неки можда чак повезују западну и источну обалу, стварајући огромну обалу и обезбеђујући веома пространа и заштићена риболовна подручја. Стене и геологија Гренланда, поред вредног откривеног угља, указују на огромно рудно богатство. Стицање Гренланда помогло би САД да командују трговином света”, наведено је у једном од извештаја из 19. века. Ипак, до Другог светског рата изношења предлога Данској за куповину Гренланда, после првог пропалог посла, више није било, али су САД купиле од Данске њихове Западне Индије (данас Девичанска острва САД) за 25 милиона долара у злату, како би спречиле да острва падну под немачку контролу. Откуд Данцима та острва, кад је политички коректно куповати, а кад није, шта је све геноцид, да ли проглашавање злодела за геноцид зависи од тога ко је злочин починио и кад, шта је превенција злочина бомбардовањем… питања су за будуће колумне.

Званичници Труманове администрације листом су били за куповину, с аргументима да би куповином Гренланда САД обезбедиле вредне базе из којих би се могла покренути ваздушна контраофанзива преко арктичког подручја у случају напада. Данска није желела да прода Гренланд, али су САД добиле дозволу да граде и управљају војним базама на острву. Током година имале су их неколико, али су све, осим једне, свемирске базе „Питуфик” (раније база „Туле”, а можда ускоро „Мар-а-Иглу”), касније затворене. Године 1979. Гренланд је добио сопствену владу на референдуму, чиме је стекао већу аутономију у односу на Данску.

Не сећам се тачно шта је Дизни навео као разлоге престанка леденог доба, Трамп не без основа сматра да су садашњи аргументи за климатске промене надувани, а научници подсећају и на цикличност промена климе на нашој планети, пре него што су Кромањонци и компанија ватрама почели с „Гретиним” уништавањем планете. Него, кад смо код ње, да ли је кренула према Ирану где се пуца у цивиле? Северни пол се полако топи, све је више тужних снимака белих медведа који развлаче ђубре по ободима насеобина на Аљасци, или се задесе на отцепљеним леденим плочама без игде ичега. Скраћују се војни и цивилни поморски путеви, олакшава екстракција руда, нафте и гаса, а нуклеарне ракете поново се чешће спомињу, па Гренланд постаје још релевантнији него што су то Амери већ у деветнаестом веку схватили.

Хогар Трамп Страшни први пут је јавно изразио интересовање за куповину Гренланда током свог првог мандата 2019. године, поредећи потенцијалну куповину с „великом некретнинском трансакцијом”. Идеју су одбиле и гренландске и данске власти, инсистирајући да острво није на продају.

Одмах по другој, победио је на изборима 2024. године, Трамп је обновио своју понуду. Ових дана смо из Беле куће чули: „Председник и његов тим разматрају низ опција за остварење овог важног спољнополитичког циља, а, наравно, коришћење америчке војске увек је опција којом врховни командант располаже.”

Истовремено, у Конгресу се води двостраначка битка да се овлашћења председника САД у вези са ратом и употребом војске, проширена после 11. септембра, врате натраг Конгресу, о чему се мало говори у контексту куповине Гренланда, а управо то може да има превлађујућу улогу у даљем развоју догађаја. Паничари предвиђају распад НАТО-а заборављајући све турско-грчке оружане сукобе док су обе земље већ биле његове чланице. Највећа најзлочиначкија организација, да парафразирам једну гошћу последњег „Хит твита”, која канда није чула за Маа, Баре, Сухартеа, Пота, Багасора, да споменем само постдругосветскоратовске геноцидлије, од кад је НАТО створен, преживела је и Суецку кризу 1956. године кад су Американци били с једне, а Француска и Велика Британија с друге стране. My two cents – преживеће и ову.

Данска је, у прошлој колумни сам споменула, „скандал” присилне стерилизације Гренланђанки спровела због уштеде на социјалним давањима за Гренланд на која се обавезала. Само двадесет пет година пре тога одбила је Труманових 100 милиона долара у злату за острво. Кад се израчунају демографске последице те „кампање”, како се то у „цивилизованом свету” назива, за коју су се дански званичници тек недавно извинили и тиме је ствар ваљда за њих и међународну заједницу, који Сребреницу и злочине над Албанцима на Косову не испуштају из вида ни у којим околностима, завршена – долази се до застрашујућег броја од око 100.000 нерођених Гренланђана (Инуита). Скандал су открили дански новинари, на основу сведочења гинеколога којима су се пацијенткиње жалиле на крварења, болове, повраћање. Повећан је број тумора и других фаталних последица. Велике спирале без сагласности и знања уграђиване су девојчицама од 12 година. Одређени број жртава добиће финансијску компензацију, добиле су извињење, и то је то. С друге стране, гурају резолуције у ГС УН о Сребреници и независно Косово, а Трамп им је непристојан.

Сомалија, која појачава претње Сомалиленду уз подршку Турске, земља је са највећим процентом особа женског пола над којима се спроводи сакаћење гениталија. Процењује се да је 99 одсто жена и девојчица старости од 15 до 49 година подвргнуто том „обичају”, али злогласан је Нетанјаху који је признао Сомалиленд.