30.01.2026 Скопље
Арапске и друге муслиманске државе покренуле су „последње напоре“ да спрече избијање новог рата између Сједињених Држава и Ирана, у тренутку када су тензије између Вашингтона и Техерана поново нагло ескалирале. Земље Персијског залива, пре свега Катар, Оман и Уједињени Арапски Емирати, интензивно комуницирају и са америчком и са иранском страном, настојећи да зауставе клизање ка оружаном сукобу.
Према писању британског листа, дипломатски канали раде пуном паром, али за сада без конкретног резултата. „Напори се настављају, али никакав стварни напредак још није постигнут“, рекао је један високи дипломата за Фајненшел тајмс, упозоравајући да је простор за дипломатију све ужи.
Посебну улогу у овим иницијативама преузела је Турска, која је, уз Пакистан, јавно подржала арапске напоре. Анкара ће 30. јануара бити домаћин разговора са иранским министром спољних послова Абасом Арагчијем. Турски председник Реџеп Тајип Ердоган отишао је корак даље, предложивши чак и телеконференцију између председника САД Доналд Трамп и иранског председника Масуда Пезешкијана, који важи за умеренијег реформатора, али, како истичу аналитичари, не може доносити кључне одлуке без сагласности врховног вође Али Хамнеија.
Упркос овим дипломатским сигналима, Вашингтон истовремено појачава ратну реторику. Трамп је ове недеље поново запретио Техерану војним ударима, поручивши да Ирану „време истиче“. Амерички медији наводе да се у Белој кући разматрају и опције „широког удара“, пошто прелиминарни контакти око ограничења иранског нуклеарног програма нису дали резултате. Иранске власти су, са своје стране, поручиле да ће на сваку војну акцију одговорити „моментално и одлучно“.
Према изворима CNN-а, Трампова администрација разматра више сценарија, укључујући ваздушне нападе на иранске политичке и безбедносне лидере, нуклеарна постројења, као и кључне државне институције. Такве процене додатно су узнемириле савезнике САД на Блиском истоку.
Почетком јануара, САД и Иран су преко оманских дипломата разменили поруке у којима су учествовали Трампов специјални изасланик Стив Виткоф и Арагчи. Разматрана је могућност директног састанка ради деескалације, али до њега није дошло. Америчка страна је поставила строге предуслове за разговоре, укључујући трајни прекид обогаћивања уранијума, нова ограничења балистичког ракетног програма и обуставу подршке иранским савезничким снагама у региону. Техеран је одговорио да је спреман да разговара искључиво о нуклеарном питању.
Арапске и друге муслиманске државе су, како наводи Фајненшел тајмс, директно упозориле Трампа да би напад на Иран могао да изазове шири регионални сукоб, укључујући и одмазду по нафтним и гасним постројењима у Персијском заливу, што би имало далекосежне последице по глобалну енергетску безбедност.
Кључна препрека дипломатском решењу, међутим, остаје став Техерана да су амерички захтеви равни капитулацији. Такву опцију, истичу саговорници британског листа, врховни вођа Али Хамнеи неће прихватити. Стручњаци за Блиски исток упозоравају да би пристајање на Трампове услове значило озбиљно слабљење темеља иранске одбрамбене стратегије и, у идеолошком смислу, признање пораза — корак за који у иранском политичком врху тренутно нема ни воље ни простора.
Припремила А.Ђ.
