10.02.2026 Скопље
Европска унија улази у фазу отвореног преиспитивања односа са Сједињеним Државама, уз све јасније сигнале да се трансатлантско партнерство суочава са најдубљом кризом у последњих неколико деценија. Уочи наредне Минхенске безбедносне конференције, у европским политичким круговима доминира уверење да се више не ради о тактичким несугласицама, већ о суштинском идеолошком расколу са администрацијом америчког председника Доналда Трампа.
Документ који ће бити у средишту конференцијских расправа полази од оцене да се Вашингтон удаљио од принципа либералног поретка који је настао након Другог светског рата, те да актуелна америчка политика тежи обликовању новог глобалног оквира у којем Европа више није равноправан партнер, већ фактор који треба дисциплиновати и прилагодити новим правилима игре.
У том контексту наглашава се да присталице Трампове политике у њој виде пут ка обнови америчке моћи, док критичари упозоравају да таква стратегија носи ризик унутрашњег слабљења саме суперсиле. За европске лидере, међутим, кључно питање није америчка унутрашња дебата, већ сопствени одговор на притиске који долазе из Вашингтона.
Аутори извештаја сматрају да ће Европи бити потребно знатно више политичке храбрости и иновативног мишљења како би изградила самосталнији наступ, укључујући и спремност на отворено супротстављање Сједињеним Државама. Иако се на скупу не очекује присуство америчког потпредседника Џеј Ди Венса, који је прошле године оштро критиковао Европљане, у Бриселу и водећим престоницама ЕУ преовладава уверење да је конфронтација на овој линији неминовна.
Посебну пажњу изазива однос према Северноатлантској алијанси и улози коју у њој има Европа. Изјаве генералног секретара НАТО пакта, Марк Руте, да европске чланице нису у стању да се саме бране без активне подршке САД, у Бриселу се тумаче као прихватање трајне зависности од Вашингтона. Такав став све више се доживљава као одрицање од идеје европске стратешке аутономије и покушај да се удовољи захтевима Беле куће, чак и по цену потцењивања капацитета саме Европе.
Линија раздора између Европске уније и Сједињених Држава посебно је изражена у вези са Украјином. Док европске престонице све отвореније позивају Кијев на компромис и траже излаз који би смањио дугорочне ризике по континент, Вашингтон инсистира на сопственим решењима која тешко проналазе подршку са ове стране Атлантика. Управо тај раскорак додатно ограничава способност САД да своје предлоге наметну као јединствену западну стратегију.
У том светлу, из Москве стижу поруке упозорења на, како се наводи, преувеличане интерпретације актуелних дешавања. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров позвао је на опрез у закључцима да је амерички председник „поставио Европљане и украјинског лидера Володимира Зеленског на њихово место“, истичући да се односи на Западу налазе у много сложенијој и нестабилнијој фази него што се то понекад представља.
Све указује на то да се Европа више не суочава само са спољним изазовима, већ и са потребом да дефинише сопствену позицију у свету који се убрзано мења – између савезништва које пуца по шавовима и амбиције да коначно наступи као самосталан геополитички актер.
Припремила А.Ђ.
