10.02.2026 Скопље
Иако је пет месеци до жетве, протекле седмице закључен је први термински уговор за нови род пшенице – што указује на рано позиционирање учесника на тржишту и интересовање за будући род.
Термински уговори су финансијски споразуми који омогућавају куповину или продају имовине у будућности.
Ова трансакција за жито (са минимум 11,5 одсто протеина) потписана је по о цени од 19 динара за килограм без ПДВ-а. Интересантно је да је прошле године прва терминска продаја за жито новог рода уговорена тек средином априла. Уговор је тада потписан по цени од 21 динар без ПДВ-а.
Према саопштењу Продуктне берзе из Новог Сада, највише активности берзанских учесника забележено је управо на тржишту пшенице. Ова ратарска култура заузела је примат у трговању, са 65 одсто удела у укупном недељном промету. На тржишту кукуруза заинтерсованост купаца била је слаба. Почетком недеље приметна је била повећана понуда и на вишем ценовном нивоу у односу на претходни период, док је тражња била слабије изражена.
– Како се радна недеља ближила крају, понуђачи су кориговали цене наниже, али је активност купаца остала слаба – наводи се у извештају Продуктне берзе и истиче да је кукуруз продаван у распону цена од 22 до 22,35 динара за килограм, без ПДВ-а. Средња цена била је 24,46 динара са ПДВ-ом – што је 0,19 одсто више у односу на претходну седмицу.
У понуди се налазила пшеница са садржајем протеина од 11 до 14,5 одсто, што је резултирало широким ценовним распоном. Ипак, интересовање купаца остало је усмерено на пшеницу са 11–12 одсто протеина, а структуру купаца чинили су млинари и трговци.
Купопродајни уговори закључени су по цени од 20 до 20,5 динара за килограм без ПДВ-а, а просечна је била за 1,51 одсто нижа него недељу дана раније.
Највећа ценовна промена забележена је код јечма – раст од 2,84 одсто у односу на последњи упоређујући податак.
Недавно су специјализовани европски медији из области аграра објавили да најновији тржишни подаци упућују на то да би и 2026. година могла бити врло захтевна за ратаре како у сегменту житарица, тако и код уљарица, посебно уљане репице.
Како је објавио „Аграхојте”, упркос неповољним ценовним сигналима, површине под зимским усевима у Европи углавном се одржавају или расту. У Немачкој је за жетву 2026. засејано око пет милиона хектара озимих житарица, што је готово једнако као и претходне године. Површине под озимом пшеницом остају стабилне, док се повећава сетва озимог јечма и уљане репице.
Сличан тренд бележи се и у Француској, где се очекује раст површина под озимом пшеницом за 2,3 одсто, као и повећање засејаних површина под јечмом. Све наведено, закључује немачки портал, упућује на закључак да ће се произвођачи житарица и уљарица и у 2026. суочавати са високим производним трошковима и притиском ниских откупних цена.
Прошле године засејано је 5,5 одсто више хектара ораница.
У Србији је у прошлогодишњој јесењој сетви засејано 842.347 хектара површине, што је 5,5 одсто више у односу на коначне резултате јесење сетве у 2024. години, последњи је податак Републичког завода за статистику. Посматрано по културама, засејано је више пшенице (за 5,2 одсто), јечма (за осам одсто), ражи (8,5 одсто) и уљане репице (за 7,5 одсто), а мање овса (за 5,7 одсто). У поређењу са десетогодишњим просеком јесење сетве (2015–2024), површине под пшеницом повећане су за 6,7 одсто.
Припремила А.Ђ.
