У РУМУНИЈИ ОТКРИВЕНА БАКТЕРИЈА ОТПОРНА НА САВРЕМЕНЕ АНТИБИОТИКЕ

Estimated read time 1 min read

17.02.2026 Скопље

У леду пећине у Румунији пронађен је сој бактерије стар око 5.000 година који показује отпорност на десет савремених антибиотика, објављено је у новој студији, а научници истичу да би то откриће могло да помогне у разумевању ширења антимикробне резистенције, али и у развоју нових терапија.

Истраживање, објављено у научном часопису „Frontiers in Microbiology“, бавило се сојем „Psychrobacter SC65A.3“, изолованим из слоја леда старог пет миленијума у једној од највећих подземних ледених пећина у Европи.

Ауторка студије, микробиолошкиња Кристина Пуркареа из Института за биологију у Букурешту при Румунској академији, навела је да овај стари сој, упркос свом пореклу, носи више од 100 гена повезаних са резистенцијом и показује отпорност на више модерних антибиотика.

„Десет антибиотика на које смо утврдили отпорност широко се користе у оралним и ињекционим терапијама за лечење озбиљних бактеријских инфекција, укључујући туберкулозу, колитис и уринарне инфекције“, навела је Пуркареа.

Научници упозоравају да би топљење леда услед климатских промена могло да ослободи древне микроорганизме и њихове гене отпорности, који би потом могли да пређу на савремене бактерије и додатно отежају борбу против инфекција.

Истовремено, истраживачи истичу да ови микроорганизми производе јединствене ензиме и антимикробна једињења која би могла да послуже као основа за развој нових антибиотика и биотехнолошких иновација.

„Геном ‘Psychrobacter SC65A.3’ има скоро 600 гена са непознатим функцијама, који би могли да садрже трагове за лечење других болести, а такође има 11 гена који би могли да убију или зауставе раст других бактерија, гљивица и вирус“, наводе научници у студији.

Анализом узорака изоловани су различити сојеви бактерија, а секвенцирањем генома утврђено је који гени омогућавају преживљавање на ниским температурама, као и они који доприносе антимикробној отпорности.

„Проучавање микроба из ледених наслага старих више миленијума показује да се отпорност на антибиотике развијала природно у животној средини много пре него што су савремени антибиотици почели да се користе“, навела је Пуркареа, истичући да је при раду са таквим узорцима неопходан посебан опрез како би се спречило неконтролисано ширење.

Истраживачки тим избушио је рупу у леду дубоку 25 метара, а ледени блок запремине је око 100.000 кубних метара и стар приближно 13.000 година, што га чини једним од највећих и најстаријих подземних ледених блокова.

Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), антимикробна резистенција један је од водећих глобалних здравствених проблема, а процењује се да је одговорна за милионе смртних случајева годишње.

У Европи, према наводима Европског центра за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ), од инфекција изазваних бактеријама отпорних на антибитиоке годишње умре више од 35.000 људи.

Припремила А.Ђ.

Pročitajte i ovo

Pročitaj više od ovog novinara